Šta dobija Srbija, a šta Rumunija od zajedničkog gasovoda?

Najavljeni gasovod biće drugi koji će Srbija imati sa partnerima iz Evropske unije, nakon potpune zavisnosti od ruskog gasa duge više od četvrt veka.

Gasovod će, kako je najavljeno, povezati čvorište u Mokrinu u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji.

Ministri energetike Srbije i Rumunije, Dubravke Đedović Handanović i Sebastijan Burduža (Sebastian Burduja), potpisali su 5. avgusta Memorandum o razumevanju o izgradnji gasnog interkonektora.

„Transgaz može da obezbedi tranzit gasa (do Srbije) iz Kaspijskog mora, tečni gas iz terminala u Grčkoj i Turskoj, kao i gas koji će (Rumunija) eksploatisati u Crnom moru“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ion Sterian, izvršni direktor rumunske gasne kompanije Transgaz u većinskom državnom vlasništvu.

Pojašnjava da BRUA nije samo tranzitni gasovod, već deo rumunskog nacionalnog sistema za transport gasa u koji se upumpava i gas iz domaće, rumunske proizvodnje.

„Tim gasovodom se i izvozi rumunski gas“, kaže Sterian.

Na važnost nove gasne konekcije Srbije sa Rumunijom ukazuje i energetski stručnjak iz Srbije Dragan Vlaisavljević.

„Jedan od potencijalnih izvora gasa koji će biti vrlo važan su nova gasna postrojenja u Crnom Moru, s kojim će Rumunija raspolagati u narednoj deceniji“, rekao je Vlaisavljević za RSE.

Šta se zna o gasovodu?

Prema Memorandum potpisanom u Kladovu, pograničnom mestu u Srbiji na granici sa Rumunijom, gasovod će biti dvosmerni, tako da će se gas moći transportovati ka obe zemlje.

Projektovani kapacitet, kako je saopštilo Ministarstvo energetike Srbije, biće „najmanje 1,6 miliona kubnih metara gasa“, a deonica gasovoda na teritoriji Srbije trebalo bi da bude završena do 2027. godine.

Kako je za RSE naveo direktor rumunske kompanije Transgaz Ion Sterian, procenjena vrednost deonice kroz Rumuniju je oko 80-85 miliona evra.

„Nakon sastanka sa direktorom Srbijagasa (javno preduzeće u Srbiji za trgovinu gasom), ažurirćemo sve cene i onda ćemo imati tačnu vrednost projekta“, rekao je Sterian.

Dodao je da će Rumunija deonicu gasovoda na svojoj teritoriji finansirati sopstvenim sredstvima, koja su u planiranim troškovima razvoja kompanije.

Javno preduzeće Srbijagas, koje će rukovoditi izgradnjom deonice gasovoda u Srbiji, nije do zaključenja teksta odgovorilo na upit RSE koliko će koštati ta deonica gasovoda i na koji način će se finansirati.

Šta dobija Srbija?

Osim smanjenja sopstvene zavisnosti od ruskog gasa, Srbija novim povezivanjem postaje važna tranzitna zemlja za transport gasa do centralne Evrope.

„Zahvaljujuću povezivanju sa Rumunijom i Bugarskom, a u narednom periodu i sa Severnom Makedonijom, Srbija postaje nezaobilazna tranzitna zemlja i važan partner u obezbeđivanju energetske sigurnosti zemalja centralne i istočne Evrope kada je snabdevanje gasom u pitanju“, izjavila je 5. avgusta ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Invaziju Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. Srbija je dočekala u potpunosti zavisna od ruskih energenata. Po uzoru na države Evropske unije (EU), čijem članstvu teži, počela je traži alternativu za ruski gas.

Energetski stručnjak Dragan Vlaisavljević kaže za RSE da je važan faktor i to što će gasovod omogućiti da „i u jednom i u drugom pravcu bude isporuka gasa kada bude trebalo i jednom i drugom tržištu“.

„Vrlo verovatno, mnogo veća potreba će biti za Srbiju“, ocenjuje on.

Kada Rumunija završi izgradnju gasnog postrojenja u Crnom moru, gasna konekcija Srbije sa tom zemljom osiguraće, prema njegovom mišljenju, „bezbedno i sigurno snabdevanje gasa za potrebe privrede i stanovništva“ u Srbiji.

Srbija je u decembru 2023. godine otvorila gasni interkonektor sa Bugarskom – od bugarskog grada Novi Iskar do Niša na jugu Srbije. Time je dobila pristup gasu iz Azerbejdžana i terminalu za tečni gas u grčkoj luci Aleksandrupoli.

Kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što predstavlja više od polovine potreba Srbije za gasom na godišnjem nivou. Međutim, dogovorene količine sa Azerbejdžanom u 2024. godini su 400 miliona kubnih metara gasa, što podmiruje 13 odsto potreba.

U planu je da se isporuke od 2027. povećaju na milijardu kubnih metara, što bi podmirilo trećinu potreba Srbije.

Iz Rusije Srbija godišnje uvozi 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je gotovo tri četvrtine trenutnih potreba od tri milijarde.

Trogodišnji aranžman do 2025. godine, direktno su dogovorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin u maju 2022. tri meseca nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Srbija nije uvela sankcije Rusiji, uprkos tome što je kao država kandidat za članstvo u EU, u obavezi da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom. Zavisnost od ruskih energenata bila je jedan od glavnih argumenata vlasti u Beogradu za takav stav.

Šta dobija Rumunija?

Za razliku od Srbije koja iz domaće proizvodnje podmiruje manje od 13 odsto potreba za gasom, Rumunija proizvodi više gasa nego što joj je potrebno.

Srbija je jedina susedna država sa kojom Rumunija još nema gasnu vezu i ona je novo izvozno tržište za rumunski gas, kaže za RSE Eugenija Gušilov, osnivačica Rumunskog energetskog centra (ROEC), think-thanka iz Bukurešta.

„Rumunija želi da diverzifikuje svoja potencijalna izvozna tržišta za višak prirodnog gasa koji će eksploatisati i proizvoditi iz Crnog mora od 2027. Rumunija prvenstveno razmišlja o tome gde bi mogla da isporuči ili izveze gas bliže kući“, ocenjuje Gušilov.

Prema podacima Transgaza, Rumunija u ovom trenutku proizvodi skoro dva puta više gasa u odnosu na potrebe.

Ostvaruje proizvodnju od 24 miliona kubnih metara gasa dnevno, dok su potrebe oko 12,5 miliona.

Razliku uglavnom čuva za potrošnju u zimskim mesecima, dok dnevno za izvoz ostane milion do dva kubnih metara gasa.

To će se, kako je za RSE naveo direktor Transgaza Ion Sterian, promeniti kada Rumunija počne da eksploatiše gas iz Crnog mora. Tada će se, prema njegovim rečima, količina domaćeg gasa značajno povećati, samim tim i mogućnost izvoza.

Energetska saradnja Srbije i Rumunije

Saradnja Srbije i Rumunije, duga više od pola veka ogleda se, pre svega, u trgovini električnom energijom.

Prema podacima Ministarstva energetike Srbije, u 2023. godini 28 odsto ukupne razmene između dve zemlje činila je trgovina električnom energijom.

U toku su pregovori o učešću Rumunije u izgradnji hidroelektrane „Đerdap 3“, koju je Vlada Srbije proglasila projektom od posebnog značaja.

O tome su na sastanku 5. avgusta u Kladovu razgovarali ministari energetike dve zemlje. U saopštenju koje je Ministarstvo energetike Srbije prosledilo medijima, nije bilo više detalja.

Rumunska strana ranije je navela da „srpska strana ovaj projekat može da realizuje samo u bliskoj saradnji sa Rumunijom“, pri čemu se „moraju pažljivo uzeti u obzir“ posledice po životnu sredinu i plovnost.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Radio Slobodna Evropa.