Srbija spremna za „čuvarkuću“

Reč je o aranžmanu poznatijem kao „čuvarkuća“, koji podrazumeva savetodavnu ulogu MMF-a, a ne finansijsku pomoć. Novi program, odnosno Instrument koordinacije politika (PCI), osmišljen je sa ciljem da se obezbedi okvirna politika za zemlje koje ne zahtevaju finansijsku podršku, pri čemu MMF ima više savetodavnu, nego kontrolnu ulogu. Vlada i Misija MMF-a saglasili su se da su u prethodnom periodu postignuti „izvanredni finansijski rezultati“ i da je važno da se održi makroekonomska i finansijska stabilnost i podstakne održiv rast privrede u Srbiji. „Novi aranžman ima za cilj podsticanje rasta privrede, nastavak makroekonomskih dobrih izgleda i otvaranje novih radnih mesta. Rast privrede dostigao je 4,6 odsto međugodišnje u prvom kvartalu, a očekuje se da će na kraju godine iznositi najmanje 3,5 odsto. Inflacija je i dalje niska i procenjuje se da će biti oko dva odsto, zahvaljujući podršci odgovarajuće monetarne politike Narodne banke Srbije. Očekujemo, takođe, da će javne finansije zabeležiti suficit. Počev od 2019, cilj programa je nizak ukupni deficit, što bi dovelo do smanjenja javnog duga na nivo ispod 50 odsto bruto domaćeg proizvoda do kraja programa i obezbedilo bi prostor za povećanje kapitalne potrošnje, kao i za određena targetirana smanjenja poreskog opterećenja privrede i rada. Osim toga, ovaj program bi omogućilo ukidanje uredbe o privremenom smanjenju penzija, kao i prelazak na novi sistem zarada u javnom sektoru, uz obezbeđenje da ne poraste udeo mase penzija i plata u BDP“, poručio je šef Misije MMF-a DŽejms Ruf.

Predstavnici MMF-a procenjuju da će reforma poreske administracije pomoći da se poveća efikasnost naplate poreza i unapredi poslovna klima, dok će jačanje fiskalnih pravila obezbediti održivost budžetske politike na srednji rok. Ocenjuju, takođe, da je postojeći okvir za targetiranje inflacije odgovarajući jer i u narednom periodu može da održi stabilnost i apsorbuje eksterne šokove. „PCI ima za cilj dalje jačanje koordinacije sa Upravom za javni dug radi upravljanja likvidnošću i promovisanja dinarizacije. Reforme nadzora i regulacije u finansijskom sektoru fokusiraće se na unapređenje otpornosti, usklađivanje sa standardima EU i završetak reformi državnih finansijskih institucija. Primena sveobuhvatnog paketa strukturnih i institucionalnih reformi ima za cilj unapređenje poslovnog okruženja radi pružanja podrške bržem privrednom rastu, pri čemu ključnu ulogu igra privatni sektor. Prioriteti su borba protiv sive ekonomije, reformisanje, ili iznalaženje trajnog rešenja, za javna i državna preduzeća i unapređenje kvaliteta i transparentnosti državne statistike“, istakao je Ruf. Preporuka MMF-a je da se fiskalni prostor u budžetu iskoristi za javne investicije, sugerišući smanjenje poreskih opterećenja privrede.

Iz Vlade Srbije je saopšteno da su razgovori sa predstavnicima MMF-a bili teški, ali konstruktivni, kao i da je postignut dogovor o novom aranžmanu zahvaljujući kome bi trebalo da poraste kredibilitet Srbije prema spoljnim poveriocima, što dalje donosi bolji kreditni rejting i jeftinije zaduživanje. Za penzionere u Srbiji veoma je važna informacija da je dogovoreno da se već ove godine (a ne fazno u dužem periodu), ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija, dok će penzionerima sa najnižim primanjima, koji nisu bili obuhvaćeni smanjenjem, primanja biti povećana. MMF je insistirao da se ne izlazi sa konkretnim ciframa, dok se preciznije ne utvrdi fiskalni i budžetski prostor. To, praktično, znači da će tačan iznos korekcije penzija biti utvrđen u septembru. Slična je situacija i sa platama u javnom sektoru, čiji će procenat povećanja biti poznat u septembru, kada se sagleda stanje u budžetu. Ohrabruje podatak da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren suficit budžeta od 6,5 milijardi dinara. Sudeći prema informacijama koje su procurile u javnost, Vlada Srbije predložila je Misiji MMF-a povećanje plata u javnom sektoru za osam do 10 odsto, dok je MMF insistirao na rastu od šest do sedam odsto.

Aranžman sa MMF-om je istekao, ali sada se postavlja pitanje da li je došao trenutak da Srbija počne samostalno da vodi ekonomsku politiku, ili je i dalje potreban kontrolor, koji će nadgledati sprovođenje ekonomskih reformi i trošenje novca iz državne kase. Sve ukazuje na to da vlada nema kapacitet za samostalno vođenje ekonomske politike. Srbija je, po savetima i diktatu MMF-a, sprovela fiskalnu konsolidaciju i stabilizaciju, ali sada slede razvoj i strukturne reforme. S druge strane, fiskalna disciplina, na kojoj insistira MMF, ne omogućava privredni rast, a dokaz za to je da je Srbija u prethodnih sedam-osam godina imala stopu privrednog rasta od samo 0,8 do 0,9 odsto, što je najniže u regionu.

Autor je ekonomista – naučni savetnik