Srbija „statistička greška“ u američkom uvozu

Dve godine kasnije, sa američke strane otišlo se i korak dalje. Bušova administracija stavila je Srbiju (u tandemu sa Crnom Gorom) na listu korisnika svog Opšteg sistema preferencijala, kojim je omogućen bescarinski izvoz u Ameriku za više od 4.600 proizvoda. Ta povlastica ostala je na snazi i posle raspada državne zajednice.

Novembra 2005, u Vašingtonu je održana i veoma ambiciozna konferencija privrednika i eksperata dveju zemalja na temu razvoja međusobne trgovine i omogućavanja prolaza američkom kapitalu na područje Zapadnog Balkana. Istovremeno, u tim razgovorima i dogovorima evidentna je bila i veoma izražena spremnost brojnih predstavnika države i biznisa sa srpske strane da se apsolutno iskoristi prilika za povratak na tržište SAD. Deklaracije sa tog vašingtonskog skupa – bar kad je reč o našem delu te „dvosmerne ulice“ – uglavnom se nisu pomerile dalje od papira. Nekako simbolično, u tom periodu (posle marta 2007.) ovdašnja ambasada Srbije ostala je i bez savetnika za ekonomska pitanja. Dotadašnji je završio mandat i vratio se u Beograd, ostavljajući za sobom upražnjeno mesto na našem glavnom diplomatskom punktu za osmišljavanje i podsticanje američkih investicija u Srbiji i izvoza Srbije u SAD.

Nedavno je, međutim, iz vlade Srbije stigao nagoveštaj da bi na tom terenu ipak moglo da bude nekakvog pomaka. U okviru šire međunarodne akcije, u 28 država širom sveta – pod parolom „Promeniti imidž Srbije“ – u Beogradu je promovisan Milomir Ognjanović (takođe kadar ovdašnje dijaspore) za našeg ekonomskog diplomatu u Americi (i Kanadi). Predviđeno je da pomenuti američki Srbin bude stacioniran pri konzulatu u Čikagu, imajući u vidu činjenicu da se iz tog centra pokrivaju čak 22 federalne države SAD, kao i brojnost naše dijaspore u tom regionu.

Novopostavljeni promoter u SAD biće formacijski u diplomatskom sastavu čikaškog Konzulata Srbije, ali praktično u nadležnosti i na platnom spisku Dinkićevog Ministarstva ekonomije, koje je odabralo njega i njegove buduće kolege po belom svetu. Najavljeno je da će Ognjanović prevashodno biti angažovan na „predstavljanju potencijala Srbije u razvoju informacionih tehnologija, elektronike, poljoprivredne proizvodnje, hemijske, farmaceutske i prehrambene industrije, proizvodnje auto-delova i mašina i svega ostalog“.

– Naš posao neće biti da sedimo u kancelariji i šaljemo različite izveštaje o ekonomskoj situaciji zemalja u kojima se nalazimo, već da budemo desna ruka srpskim firmama zainteresovanim za plasman robe u inostranstvu. Ekonomske diplomate kontaktiraće sa dijasporom, a biće aktivne i u medijima zemalja u kojima službuju, kako bi se promenio negativni imidž Srbije u svetu – objasnio je nedavno Ognjanović.

Posao koji očekuje našeg ekonomskog diplomatu u Čikagu neće biti jednostavan. Pomenimo samo jedan detalj: u američkom uvozu 2009. godine – sveukupne vrednosti od skoro 2.000 milijardi dolara – Srbija je učestvovala sa simboličnih šesdesetak miliona dolara. Što bi se reklo, na nivou „statističke greške“.

Da u tom tunelu, međutim, ima i za nas svetle tačke govori primer vršačkog Hemofarma koji, polako ali sigurno, krči pute na ovom zahtevnom i zahvalnom tržištu. Pun rezultat tog proboja cifarski će se tek iskazati, ali već postaje evidentan: posle rigoroznih testova (uključujući i ekspertsku kontrolu proizvodnje u Vršcu) američka Nacionalna agencija za hranu i lekove izdala je 2008. godine Hemofarmu sertifikat za uvoz bolničkog preparata Metilprednizolon, u dvokomornoj bočici, od 25 i 40 miligrama.

– Reč je o sterilnom i aspirogenom bolničkom leku, koji mora da primi svaki pacijent u pripremi, tokom operacije i u postoperativnom tretmanu To je lek koji sprečava infekciju, visoku temperaturu, bolove i sve ostale moguće komplikacije, kad se otvara organizam prilikom operacija i uopšte u situacijama kad se izlaže velikim rizicima – kaže za Danas Nebojša Vujović, od 2001. direktor Hemofarm USA (poznat, inače, i iz prethodnog perioda kao ataše i otpravnik poslova u ambasadi SRJ u Vašingtonu, a i kasnije, u vreme prekida odnosa sa SAD i intervencije NATO, kao visoki funkcioner Sekretarijata za inostrane poslove u Beogradu).

Metilprednizolon se transportuje preko hamburške luke kompaniji Hospira iz Čikaga, strateškom partneru s kojim Hemofarm ima desetogodišnji ugovor. Hospira je najveći snabdevač medikamentima američkih zdravstvenih ustanova, vršački preparat deficitaran je na ovom tržištu, tako da je to sad otvorilo put ovom leku u državne, privatne i vojne bolnice širom SAD. Jedan pogon nove Hemofarmove fabrike u Vršcu potpuno je usmeren na proizvodnju tog preparata za američko tržište, a planira se (imajući u vidu interesovanje strateškog partnera) da se za tu proizvodnju osposobi i jedna fabrika u Republici Srpskoj. U završnoj fazi su pregovori za plasman oralnih i još nekih generičnih lekova preko lanaca vodećih apoteka (CVS, Volgrins i još neki), što će, prema Vujovićevim uveravanjima, učiniti da vrednost izvoza vršačkih preparata u SAD dostigne, do kraja 2012. godine 50 miliona dolara.

Ove godine izvoz oko 60 miliona dolara

Poređenja unazad par godina govore o konstantno silaznoj liniji u ekonomskoj razmeni Srbije sa SAD. Vrednost našeg ondašnjeg izvoza od oko 110 miliona dolara, spala je na perspektivu da ove godine bude ispod 60 miliona dolara. Podaci Privredne komore Srbije govore da je ukupna vrednost izvoza Srbije u SAD u januaru i februaru 2010. iznosila nešto više od 9,2 miliona dolara. Pored Hemofarma, tu listu od 92 izvoznika predvode užički Prvi partizan, Valjaonica bakra Sevojno i Rumaguma – svi sa proteklom dvomesečnom realizacijom na američkom tržištu ne većom od milion-dva dolara.