Srbija „tek“ peta po rastu BDP-a u Evropi

Mesec dana ranije, pozivajući se na podatke za treći kvartal prošle godine, zaključio da će „Srbija imati najveći rast BDP-a za celu 2020. u Evropi“.

Ipak, niti je pad BDP-a manji od jedan odsto, niti smo u Evropi prvi. U stvari, peti smo sudeći prema podacima koje je o rastu BDP-a u evropskim zemljama objavio pre dva dana Eurostat. A to takođe nije loš rezultat.

Na boljoj poziciji od naše zemlje našle su se Irska koja je ostvarila rast od 3,4 odsto kao i Turska koja iako ima značajan udeo turizma u svojoj privredi, grane koja je najviše pogođena posledicama pandemije, ipak postigla pozitivnu stopu od 1,8 procenta. Slede Norveška i Litvanija sa minusom od po 0,8 odsto i Srbija sa stopom od minus jedan odsto. Na začelju kolone, sa najvećim padom su Španija (-11 odsto), Italija (-8,9), Hrvatska (-8,4), grčka (-8,2), Francuska (-8,1)…

Ipak, ekonomisti ističu da je tako dobra pozicija na evropskoj listi manje rezultat ekonomske politike već je pre svega posledica strukture srpske privrede, nečim što je objektivno dato.

– One zemlje koje imaju manje učešće turizma, ugostiteljstva, saobraćaja, špedicije i sl., one imaju veliku prednost u ovoj situaciji sa virusom, jer su to delatnosti koje su najviše pogođene, gde personalni kontakti traju vremenski dugo, naglašeni su ima ih mnogo. Dobro je poznato da bolje prolaze oni koji ne zavisi od turizma u ovakoj pošasti koja je zadesila ceo svet. Ali, imam utisak da ovi naši pokazuju spremnost i veliku sklonost da sebi pripišu ono što je rezultat objektivnog svojstva privrede – kaže ekonomista Ljubomir Madžar.

I profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić potvrđuje da je Srbija ostvarila dobar rezultat kao da je to posledica karakteristika privrede u kojoj je manji udeo sektora koji su naročito pogođeni krizom.

– To jeste dobar rezultat, a slično je bilo i kod prethodne krize 2009. kada smo u istom skupu zemalja bili osmi, što znači da imamo neke odlike privrede koje nas čine otpornijim na ovakve vrste svetskih krize. Deo odgovora na pitanje zašto je manji pad osim u strukturi, nalazi se i u pretkriznoj stopi rasta. Mi smo u krizu ušli sa stopom od pet odsto rasta u prvom kvartalu 2020. tako da smo sa pet pali na minus jedan. Mnoge zemlje su sa jedan odsto pale na minus pet ili šest jer je Evropa neposredno pred pandemiju bila u pretkriznom stanju, mnogi su nagoveštavali recesiju. Kada se tome doda da je u našoj privredi veliko učešće poljoprivrede, industrije hrane, hemijske industrije, a to su delatnosti otporne na krizu, jasno je kako smo se našli među prvih pet – kaže Arsić i naglašava da smo imali i relativno snažne reakcije fiskalne i monetarne politike, nešto snažnije nego druge zemlje pa i tu neki deo doprinosa može da se nađe.

A ove godine rast šest odsto?

Ekonomisti sumnjaju da bi srpska privreda ove godine mogla da ostvari rast od šest odsto koji nam je obećavao državni vrh. Profesor Milojko Arsić kaže da je to sada još upitnije nego pre nekoliko meseci, jer se nastavlja pandemija a očekuju se i mnogo oštrije mere, poput onih koje su već uveli naši partneri, Nemačka, Austrija ili Italija. „Mnogo realnija prognoza bila bi oko četiri odsto, jer je verovatno da ćemo imati pad u prvom kvartalu u odnosu na prošlogodišnju stopu od pet odsto u tom periodu, u drugom se očekuje rast jer je 2020. u to vreme bio veliki minus, a nadalje ako se pandemija stavi pod kontrolu može se na godišnjem nivou očekivati da dostignemo stopu od četiri odsto“, smatra Arsić.

Ni Ljubomir Madžar ne veruje da je realna tako visoka stopa a uzdržava se i od prognoze kolika bi ona mogla biti, jer za to ne postoje ni minimalni potrebni elementi. „Ne znamo kako će se dalje razvijati virus korona, koliko će kriza trajati da li će se pojaviti neki novi talas. Ipak, ne verujem da će se ostvariti rast od šest odsto iako je u prošloj godini baza bila niska pa je u odnosu na nju lakše ostvariti visoke stope, to je aritmetička činjenica – kaže Madžar.