Srbija Tenisu čuva zemlju, a on prodaje kompaniju

Vrednost kompanije procenjuje se na četiri milijarde evra, a kako Blumberg piše vlasnici bi mogli da počnu pregovore o prodaji sa potencijalnim kupcima u narednih nekoliko nedelja.

Sam Klemens Tenis „vredi“ 2,3 milijarde dolara, a odluka o prodaji koju za Blumberg niko iz kompanije nije želeo da komentariše došla je u trenutku, ne tako slavnom, u 50 godina dugoj istoriji kompanije.

Naime, i pre nego što je postao poznat u Srbiji i to nakon što će Vučić u jesen 2014. posetiti jednu od njegovih fabrika u Nemačkoj, Tenisu je zamerano kako se ophodi i loše plaća radnike, koji su mahom iz istočne i jugoistočne Evrope.

Prošle godine u junu još jedan skandal je potresao ovaj mesni gigant, 1.500 radnika zaraženo je virusom korona, a cela jedna fabrika u kojoj radi 7.000 ljudi i koja se bavi pakovanjem mesa morala je na kratko da bude zatvorena.

U međuvremenu, u Srbiji se godinama čeka na dolazak Tenisa koji bi nakon eventualne prodaje mogao da se nikada i ne desi.

I bez te prodaje poslednjih godina deluje da investicija u pet farmi uglavnom u Banatu i četiri miliona svinja, sa ulaganjem od 300 miliona evra – nikada i nije bila realna.

Jedino što podseća da je Tenis i dalje „u igri“ jeste državno poljoprivredno zemljište koje se u Banatu „čuva“ za njega i investitore slične njemu i koje poljoprivrednici koji žele da rade ne mogu da zakupe tako lako.

„Samo u zrenjaninskom ataru za Tenisa je rezervisano 2.500 hektara. Mi smo pokrenuli pre četiri godine upravni spor jer je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu odbio našu žalbu u kojoj sporimo uslove koji su predviđeni za takozvano prvenstvo zakupa“, kaže za Danas Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Državno poljoprivredno zemljište, napominje on, može da se da po pravu prvenstva zakupa ili investitorima, koji treba iza sebe da imaju uspehe, bilanse, reference.

„Kako se kod nas to ticalo Tenisa, Planet fuda i još nekih firmi koje su jedine kojima je neko zemljište dodeljeno mi smo za sve njih pokrenuli postupak jer nisu ispunjavali sve te kriterijume za dobijanje prava prvenstva“, ističe Vukov.

Trenutno, to državno zemljište se izdaje na godinu dana, u toku je licitacija, odnosno objavljen je oglas o davanju poljoprivrednog zemljišta u zakup u Zrenjaninu i dok se većina zemljišta izdaje na 15 godina u slučaju državnog, između ostalog, namenjeno Tenisu daje se samo na godinu dana.

„Žalili smo se pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i oni su nas odbili. Pokrenuli smo posle upravni spor, pre dve godine Upravni sud je to vratio na ponovno odlučivanje, ali odluka Sekretarijata je ponovo bila ista. Ponovo smo se žalili i još ne znamo šta je odlučeno“, naglašava naš sagovornik.

Slavko Vukov kaže da je tog dana kada su odbornici u Skupštini grada odlučivali o zemljištu za Tenisa bio u sali i rekao da ne vidi smisao davanja zemljišta toj ili bilo kojoj drugoj firmi, jer naše zemljište treba da obrađuju naši poljoprivrednici.

„Da li je investitor poput Tenisa Srbiji potreban – mislim da jeste. Spreman sam da moje zemljište poklonim toj ili nekoj drugoj firmi, jer ja imam nešto, ali oni ne mogu da poklone ništa jer nemaju ništa njihovo, to je sve naše, javno. Spreman sam da poklonim zemlju nekom investitoru koji će da dođe i otvori klanicu, na primer, i koji će biti orijentisan ka izvozu. Ali uzgoj stoke za tu klanicu treba da rade naši zemljoradnici, da obrađuju zemlju, da uzgajaju hranu za tu stoku i to je suština stvari“, ističe Goran Vukov.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je od početka bio skeptik kada se radi o dolasku Tenisa u Srbiju.

„Ako od trenutka kada se potpiše memorandum ili napravi dogovor prođe dve ili tri godine i ništa se ne desi najverovatnije da se nikada neće ni desiti. Motiv Tenisa da dođe ovde je bio Sporazum o trgovini koji imamo sa Rusijom i on je tako želeo da dođe do većeg tržišta“, kaže Prostran.

Bilo je tu, napominje, on raznih kombinacija i informacija i najave u početku o pet miliona svinja i to baš u Banatu. Prostran veruje da se Tenis neće pojaviti u Srbiji i da je on lično od starta bio da za domaće proizvođače i dugoročne ugovore.

Iako je prvi put dolazak Tenisa u Srbiju pomenut 2014, tek februara 2016. Vučić je za jun te godine najavio dolazak ove kompanije.

Predsednik Srbije je tada najavio da će nemački investitor „u početku proizvoditi 700.000 do 800.000 svinja, a narednih godina došli bi do cifre od četiri miliona“.

On je tada govorio i o ulaganju od 300 miliona evra, međutim, prema ugovoru u koji je Danas imao uvid a koji nikada nije potpisan planirana investicija bila je 100 miliona evra.

Tim ugovorom Tenisu je bila odobrena investicija koja „podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje sa pet svinjskih farmi gde će svaka imati 70.000 svinja sa najmanje 2.500 krmača po farmi godišnje (ukupno 350.000 svinja na svih pet farmi)“.

Navedeno je i pet lokacija, kao i datumi početka zakupa za svaku od njih, od Zrenjanina gde je u zakup trebalo da uđu novembra 2017, preko Kikinde, Sečnja, Vršca i Plandišta, gde bi zakup trebalo da počne novembra ove godine.

Ništa od toga za sada nije započeto. Pre više od dve godine Tenis je još jednom pomerio rokove za dolazak u Srbiju, a tada su iz Ministarstva poljoprivrede Danasu objasnili da je Komisija za davanje saglasnosti za investicione planove dala predlog za odlaganje investicije i to na molbu nemačke kompanije.