Srbija treća po nejednakosti građana u Evropi

Malo je reći da su mišljenja podeljena, od toga koje izvore o podatke treba koristiti za izračun nejednakosti do toga šta su uzroci i posledično koje su mere.

SANU i Ekonomski fakultet organizovali su danas simpozijum „Nejednakost u Srbiji (drugi deo)“ kao nastavak sličnog simpozijuma održanog pre dve godine.

Tada je jedan od zaključaka bio da poreski sistem, kao i socijalni i penzijski sistem utiču na povećanje dohodovne nejednakosti u odnosu na evropske zemlje, odnosno da je nejednakost pre poreza manja u odnosu na prosek EU nego kada se odbiju porezi i doprinosi.

Danas je pak Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, predstavio prilično različite zaključke poredeći poreske sisteme Srbije koja je prema podacima iz Silk ankete za 2018. godinu bila treća po nejednakosti u Evropi i Slovačke koja je zemlja sa najmanjom nejednakosti u Evropi, a razlika između dve zemlje je čak 15 poena.

Altiparmakov tvrdi da za tako veliko odstupanje u nejednakosti nije „kriv“ poreski sistem već je nejednakost visoka i pre poreza.

„I Srbija i Slovačka imaju tzv. flet poreski sistem. Uzroci nejednakosti mogu biti ili visoka nejednakost tržišnog dohotka, odnosno pre plaćanja poreza i socijalnih davanja i za to su odgovorni manjak vladavine prava i sklonost ka rentijerskoj ekonomiji i to je nešto što govori i Branko Milanović. Drugi uzrok može biti neadekvatna poreska i socijalna politika. Međutim, Eurostat ne objavljuje podatke o tržišnom Džini indeksu (indeks koji meri nejednakost) pa su u analizama korišćeni neki alternativni izvori. Međutim, Eurostat daje podatke o penzijama i prema njima penzije u Srbiji daleko više utiču na smanjenje nejednakosti nego u EU“, ocenio je Altiparmakov.

Prema njegovoj analizi, ako bi se na Srbiju primenio poreski sistem Slovačke, jednakost bi se smanjila za 1,3 poena, a zajedno sa penzijskim sistemom i socijalnim davanjima smanjenje bi bilo ispod jednog poena, što ne objašnjava tako veliku razliku u nejednakosti između dve zemlje.

„Postoji prostor za povećanje redistribucije dohotka kroz veći neoporezivi cenzus ili odbitke za izdržavane članove domaćinstva, ali sintetički porez koji se predlaže je bio aktuelan pre 50 godina u Evropi, a do danas ga je zadržalo svega četiri, pet zemalja“, zaključio je Altiparmakov.

Drugi aspekt kod ocene nejednakosti u prihodima je šta se koristi kao izvor podataka.

Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku ističe da je za Srbiju karakteristično da prvi decil, odnosno 10 odsto najsiromašnijih imaju 3,5 puta manji udeo u ukupnom dohotku društva od proseka EU, a dva puta manji nego prva sledeća zemlja, Rumunija.

„Prema SILC anketi pojedinac iz prvog decila raspolaže sa 2.700 dinara mesečno, a tročlana porodica sa 4.700 dinara. Pitanje je da li je to realni pokazatelj i da li su prihodi najsiromašnijih dobro izmereni. Kada se uporedi sa Anketom o potrošnji domaćinstava ispada da je potrošnja četiri puta veća od raspoloživog dohotka domaćinstva. To je neuobičajeno veliko odstupanje“, ocenjuje Matković dodajući da SILC nije jedinstvena anketa već okvir za standardizovanje podataka i da zemlje EU dolaze do podataka iz različitih izvora.

Veliku razliku između potrošnje i prihoda Matković vidi u negativnom dohotku, tj. u anketama se pojavljuju ljudi koji prikazuju da su imali gubitak na nivou godine.

Takođe, ne registruje dohotke u naturi, odnosno ako domaćinstvo proizvodi hranu za sebe i na kraju prema njenim rečima potcenjuju se socijalna davanja u Srbiji.

Ona ocenjuje da kada bi se samo eliminisale negativne i ekstremne vrednosti Džini koeficijent bi se smanjio od 1,5 do dva poena.

Takođe, podaci SILC ankete pokazuju i da 35 odsto domaćinstava nema dohodak.

„Postavlja se pitanje od čega oni žive. Mislim da je puno onih koji ne prijavljuju dohodak u naturi“, ocenjuje ona.

Ipak, istraživanje Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Srbiji pokazuje da progresivan porez i veća redistribucija, a posebno ulaganje države u obrazovanje i zdravstvo smanjuju nejednakost.

„Međutim, prevelika progresivnost poreza može da utiče negativno na štednju, investicije, inovacije koje onda ograničavaju privredni rast. Takođe imamo primere gde je povećanje nejednakosti praćeno smanjenjem siromaštva, kao na primer u Kini, tako da je pored nejednakosti važno praćenje i siromaštva.

Na kraju, nejednakost o kojoj se mnogo manje priča, a koja je mnogo veća je imovinska nejednakost. To je pre svega zbog malo podataka i slabog praćenja imovine domaćinstava.