Srbija treća u Evropi po privrednom rastu tokom pandemije

Na osnovu ovoga predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana saopštio je da će za celu godinu BDP porasti za 6,5 do sedam odsto.

„U prošloj godini smo imali minus jedan, a ove ćemo imati plus sedam odsto, to znači šest odsto u prošloj i ovoj godini. To neće imati niko u Evropi. Litvanija je jedina zemlja u Evropi koja je imala za nijansu bolji rezultat prošle godine. Ali u te dve godine ćemo biti svakako najsupešniji, a samo u ovoj godini među prve tri u Evropi“, rekao je Vučić pre dva dana gostujući na javnom servisu.

Predsednik je izgleda potpuno smetnuo s uma da je najbolji rezultat prošle godine ostvarila Irska sa rastom od 3,4 odsto. Evropska komisija u svojim julskim prognozama za ovu zemlju prognozira rast od čak 7,2 odsto, što Irsku čini ubedljivo najuspešnijom zemljom u Evropi, mereno rastom BDP-a, u vreme pandemije. Ove godine će po procenama Evropske komisije i Rumunija imati privredni rast preko sedam odsto i to preciznije 7,4 odsto. On doduše dolazi nakon pada od 3,9 odsto u 2020. pa će u ovom dvogodišnjem periodu Srbija biti bolja. Litvanija koju je predsednik izdvojio je prošle godine imala pad BDP-a od 0,9 odsto, a za ovu godinu se prognozira rast od 3,9 odsto. Prošle godine još jedna zemlja koja je uspela da zabeleži pozitivan rast bila je Turska i to 1,8 odsto, a MMF prognozira da će ove godine ostvariti rast BDP-a od 5,8 odsto.

Evropska komisija prognozira za 2021. rast veći od šest odsto za još dve zemlje, Mađarsku (6,3 odsto) i Španiju (6,2 odsto). Međutim, prva je prošle godine zabeležila pad od pet, a druga od čak 10,8 odsto i proći će još dosta vremena pre nego što se vrati na pretkrizni nivo.

Inače, EU ekonomija u proseku u drugom tromesečju 2021. godine nije uspela da nadoknadi pad ostvaren u drugom tromesečju 2020. Dok je prošle godine od aprila do juna pad iznosio 13,9 odsto, u istom tromesečju ove godine rast je iznosio 13,2 odsto. Inače, EK ne očekuje da će se EU do kraja godine vatiti na pretkrizni nivo, jer posle pada od šest odsto u 2020. prognozira rast od svega 4,8 odsto u 2021. godini.

Što se tiče rasta bruto domaćeg proizvoda od 7,5 odsto u prvom polugodištu, to je najbolji rezultat još od prvog polugodišta 2007. godine kada je privreda porasla za 7,7 odsto. Još veći rast je zabeležen u prvom polugodištu 2006. godine kada je BDP porastao za više od 10 odsto. Inače, u poslednjem kvartalu 2006. godine ostvaren je rekordni kvartalni međugodišnji rast od čak 13,8 odsto.

Visok privredni rast u periodu april-jun, uslovljen pre svega niskom bazom iz istog perioda prošle godine, posledica je i dobrog napretka industrijske proizvodnje. Ukupna industrija u prvih šest meseci porasla je za 9,1 odsto, a najvažniji deo industrije, prerađivačka industrija porasla je za 10,2 odsto u prvoj polovini godine u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz je u prvom polugodištu bio veći nego prošle godine za 28,5 odsto, a uvoz za 21 odsto. Trgovina na malo je povećana za 14 odsto u stalnim cenama, dok su noćenja turista povećana za 22,5 odsto, od čega stranih turista za čak 107 odsto.