Srbija u 2019. kupuje oružje i ulaže u puteve

Ovo znači nominalni rast od devet odsto, što je izvesno više od nominalnog rasta BDP-a koji se očekuje da bude oko 6,5 odsto, što znači rast izdataka za plate u BDP-u. U predlogu republičkog budžeta se ne vidi povećanje penzija s obzirom da se veći deo penzija isplaćuje iz doprinosa koji ležu na račun PIO fonda.

„Penzije u Srbiji su od oktobra ove godine za osam do 13 odsto veće nego 2014. Dakle, penzije su nikad veće“, rekao je juče ministar finansija Siniša Mali gostujući na RTS-u, mada je pitanje koliko bi se s njim složili penzioneri, posebno oni koji imaju penzije preko 34.000 dinara i koji neće dobiti nikakvo povećanje. Ovaj deo budžeta se odnosi na povećanje standarda građana, ocenio je Mali, dok je drugi deo budžeta ministar ocenio kao razvojni i investicioni zbog planiranih javnih investicija od 220 milijardi dinara naspram 178 milijardi ove godine.

Ministar je naveo da je Kancelarija za javna ulaganja dobila budžet oko 10 milijardi dinara, a da su svakako izuzetno značajne velike investicije, poput Moravskog koridora, nastavka rada na obilaznici oko Beograda, u Preljini, Požegi, Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu, Kliničkom centru u Beogradu.

Međutim, upućeni su skeptični prema ovom razvojnom delu, jer iako predlog zakona još nije javno dostupan, tvrde da je Ministarstvu građevine koje bi logično trebalo da ima najveće povećanje budžeta za investicije dobilo svega sedam milijardi dinara više nego prošle godine. Takođe u predlogu budžeta nema traga većim transferima lokalnim samoupravama koji bi značili i veća ulaganja u lokalnu komunalnu infrastrukturu. S druge strane, Ministarstvo odbrane će dobiti 20 milijardi dinara više nego u 2018. Ovo je zanimljivo s obzirom da je pre desetak dana na vojnoj vežbi „Vek pobednika“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio, a mediji preneli da će „stići nešto o čemu ne može da govori detaljnije jer bi nam uveli sankcije“. To nešto izgleda je „teško“ dvadesetak milijardi dinara ili oko 170 miliona evra.

Da se radi o jednokratnim troškovima jer je planirano da se budžeta za odbranu već u 2020. godini smanji za 10, a u 2021. za dodatnih 12 milijardi dinara. Takođe, postavlja se i pitanje da li se ovo računa kao investicija, s obzirom da su sredstva za investicije „razbacana“ po ministarstvima u zavisnosti od namene ulaganja.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu objašnjava da se nabavka oružja i opreme velike vrednosti vodi kao investicija u budžetu.

Kada je reč o investicijama ministar Mali je izjavio i da je „neverovatno koliko smo efikasni po pitanju investicija i ulaganja u investicije. Koridor 10, oba kraka, biće gotova po planu do kraja ove godine i to je dobro. Sav novac koji opredelimo za to na kraju se i potroši što upravo doprinosi stopi rasta“ i to baš u jeku afere sa lošom gradnjom deonice autoputa na Koridoru 11 i kada se saniraju brda koja se obrušavaju na Koridor 10 u Grdeličkoj klisuri.

Mali je naveo i treću karakteristiku budžeta, rasterećenje privrede što se uglavnom svodi na ukidanje doprinosa za nezaposlene na teret poslodavca. Uz zakon o budžetu pred poslanicima će se naći još 27 pratećih mahom finansijskih zakona.

Arsić smatra da predlog budžeta, bar ono što je u javnosti predstavljeno zaslužuje pozitivnu ocenu, pre svega jer predviđa deficit od 0,5 do jedan odsto BDP-a kao i što bar prema najavama veliki deo javnih investicija ide u infrastrukturu.

„Potrebne su i investicije u lokalnu komunalnu infrastrukturu što bi trebalo da se vidi u transferima lokalnih vlasti, jer velike projekte teško da mogu opštine iz sopstvenih sredstava da finansiraju. Pozitivno je i smanjenje opterećenja rada, iako skromno, ako je signal daljih koraka u ovom pravcu. S druge strane, povećanje plata od devet odsto, isto kao i prošle godine je previsoko. To je 18 odsto za dve godine, više i od nominalnog rasta BDP-a i od plata u privatnom sektoru. Bolje bi bilo da su još smanjeni nameti na rad“, ocenjuje Arsić.