Srbija nudi svoju pšenicu Aziji i Africi

Cene pšenice su, od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, porasle za približno 21 odsto, a s obzirom da Rusija i Ukrajina doprinose trećini globalnog izvoza pšenice, vitalne količine žitarica u svetu zarobljene u obe zemlje-.

Zvaničnici u Srbiji su u celoj situaciji videli šansu, pa su sa najvišeg nivoa pojačali svoje diplomatske aktivnosti kako bi pšenicu iz Srbije plasirali na afričko i azijsko tržište, navodi RSE.

Srbija je u 2021. godini proizvela 3,5 miliona tona pšenice, a prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, za popunjavanje robnih rezervi i semenski materijal potrebno joj je nešto više od 1,5 miliona tona hlebnog zrna, šo znači da je za izvoz preteklo dva miliona tona.

Od prošle žetve do kraja aprila 2022. kupcima u inostranstvu isporučeno je oko 835.500 tona pšenice i 95.500 tona brašna.

Prošle jeseni pšenicom je zasejano 630.000 hektara i, uz povoljne vremenske prilike i prosečan prinos po hektaru, očekuje se rod veći od tri miliona tona.

Zbog toga je, dva meseca nakon odluke Vlade Srbije da privremeno zabrani izvoz osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda – pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i suncokretovog ulja, ta odluka promenjena.

Vlada Srbije donela je 10. marta Odluku o zabrani izvoza pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i rafinisanog ulja uz obrazloženje da se na taj potez odlučila zbog sprečavanja težih poremećaja na domaćem tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, obezbeđivanja prehrambene sigurnosti stanovništva i zaštite standarda građana.

U međuvremenu Vlada je, pod pritiskom izvoznika i poljoprivrednika, već krajem marta odobrila mesečne kvote za izvoz manjih količina tih žitarica, brašna i ulja. Krajem aprila, uz obrazloženje da je „snabdevenost domaćeg tržišta ovim proizvodima stabilna”, usledilo je povećanje kvote za izvoz pšenice na 220.000 tona i pšeničnog brašna na 23.000 tona mesečno, podseća RSE.