Srbija u riziku od drastičnog poskupljenja gasa 1. januara

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je pre dva dana da će Srbija tokom predstojeće zime imati dovoljno struje i gasa za svoje potrebe i da će država „pokušati da ne poveća“ cenu ovih izvora energije za domaćinstva.

„Cena gasa je danas neverovatnih 1.400 dolara za 1.000 kubnih metara, a mi kupujemo po ceni od 270 dolara. Srećom, imamo dovoljno gasa i struje za sebe, ali ne možemo time sami da upravljamo, a da ne prekršimo neka pravila što ćemo u krajnoj instanci da uradimo jer nemamo dovoljno mogućnosti za balansiranje i čuvanje energije“, rekao je Vučić nakon samita Evropske narodne partije u LJubljani, najavljujući energetsku krizu.

I zaista, kriza je na vratima. Nikada do sada cena gasa nije prešla 1.000 evra za 1.000 kubika. Dok EU pokušava da nađe odgovor na krizu pošto je u nekim zemljama cena za domaćinstva tri pa i četiri puta viša nego prethodne godine, pojedinačne zemlje spremaju sopstvene mere. Francuska zamrzava i cenu gasa i cenu struje. Španija i Italija smanjuju ili ukidaju takse ne bi li olakšali breme domaćinstvima. Najgore je što je cena električne energije povezana sa cenama gasa, pa su i računi za struju ogromni i pred stotine hiljada porodica postavlja se izbor da li grejati kuću ili kupiti hranu, jer oko 45 odsto domaćinstava EU se greje na gas.

Srbija u ovom haosu ima sreću da je do Nove godine zaštićena dugoročnim ugovorom o snabdevanju sa ruskim Gaspromom, koji s druge strane, na nesreću ističe baš krajem ove godine.

Iako nije odgovorila direktno na pitanja Danasa Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike juče je dala izjavu drugim medijima da je najvažnija stvar za energetsku bezbednost zemlje činjenica da imamo dovoljno i gasa i električne energije po održivim cenama.

„Kriza je uvek energetsko-politička, nikada nije samo energetska. Na rast cena električne energije u EU uticala su dva faktora. Prvi je rast cena prirodnog gasa koji je dominantan u ceni struje, a za kojim je povećana tražnja, česti kvarovi na gasovodima koji dopremaju ovaj energent ka zemljama EU iz Rusije, sertifikacija Severnog toka 2, izvoz ka Aziji i sve to utiče na cenu gasa. Manjim delom na rast cena utiču karbon takse, to je drugi faktor, ali one utiču na cenu sa oko 20 procenata. Cena prirodnog gasa se neće brzo stabilizovati, ona će i dalje da raste do kraja zimske sezone. Ono što je važno za Srbiju, kada govorimo o gasu, jeste da imamo dugoročan ugovor sa Gaspromom, a pregovori Srbijagasa i ruske kompanije o novom ugovoru od prvog januara su u toku“, izjavila je Mihajlovićeva.

Postavlja se pitanje da li će cena u novom ugovoru koji se sprema između srpske i ruske državne kompanije ostati na nivou od 260 dolara za 1.000 kubnih metara ili će cena u novom ugovoru odražavati sadašnju situaciju na tržištu. Pre mesec dana Mađarska je zaključila 15-godišnji ugovor o snabdevanju sa Rusijom od 4,5 milijarde kubnih metara godišnje po ceni, kako je rekao Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova ove zemlje, „atraktivnijoj od one u sadašnjem ugovoru“, mada nije precizirao iznos koji će plaćati. Najveći deo ovog gasa Mađarska će dobijati preko Srbije.

Energetičar Miloš Zdravković smatra da mi stojimo dobro u ovom trenutku i nova cena čak ni ne mora da bude viša od sadašnje.

„Mi smo mali potrošači, nalazimo se na trasi Turskog toka, što je povoljna okolnost. A kod gasa uvek se radi i o geopolitici, kod nas je većinski vlasnik NIS-a Gaspromnjeft. Mislim da neće biti povećanja cene gasa za domaćinstva, a što se tiče industrijskih potrošača to je sve stvar dogovora“, smatra on. I Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije ističe da nema razloga za poskupljenje gasa.

„U našem ugovoru o snabdevanju gasom cena je vezana za cenu nafte i očekujem da će tako biti i u novom ugovoru. Zato nema razloga da poskupi gas ni sada ni posle Nove godine. Imamo ugovor, imamo puno skladište gasa u Banatskom Dvoru“, zaključuje Vuletić ističući da smo mi samo jednom bili u poziciji da kupujemo gas na tržištu i to kada je prekinuto snabdevanje gasom preko Ukrajine 2017/18. godine.

Da se vratimo na razloge zašto je cena gasa odjednom „poludela“. Na strani tražnje desilo se da su sve zemlje krenule u snažan ekonomski oporavak početkom ove godine sa izlaskom iz pandemijske 2020. godine. Evropu je posebno pogodilo jer je Azija zabeležila snažan rast, a i bez toga je demografski i ekonomski mnogo brže rastuće tržište od evropskog. Zdravković ističe da su cene gasa na Pacifiku 2,5, a u jednom trenutku, čak tri puta bile više nego u Evropi pa su se dešavale situacije da su trgovci iz SAD preusmeravali svoje brodove sa tečnim naftnim gasom iz evropskih ka azijskim lukama, a slično se desilo i sa ruskim gasom. Drugi faktor je, prema Zdravkovićevim rečima, to što je vetar kao izvor struje u nekim evropskim zemljama kao što je Danska podbacio, pa se gas više koristio za proizvodnju električne energije, a i bez toga učestvuje sa 20 odsto u elektroenergetskom sistemu.

„I poskupljenje taksi na emisiju CO2 je učestvovalo sa 18 odsto u poskupljenju gasa. Pored toga zemlje EU iz političkih razloga nisu htele da kupuju gas od Rusije. Dočekali su jesen sa smanjenim rezervama gasa“, napominje Zdravković. Evropska skladišta prirodnog gasa su na oko 75 odsto kapaciteta, naspram 95 odsto u istom periodu prošle godine.

U EU je sada povika na Rusiju da namerno ne isporučuje dovoljno gasa Evropi kako bi primorala Evropsku komisiju da da dozvolu za korišćenje gasovoda Severni tok 2. Ovo verovatno nije bez osnova, s obzirom na izjavu portparola Kremlja iz septembra da bi „novi gasovod značajno izbalansirao cene prirodnog gasa u Evropi“.

S druge strane, neki ukazuju da Rusija do sada nije učestvovala sa više od 40 odsto na tržištu gasa EU i ako bi prešla taj nivo bila bi ugrožena konkurencija. U svakom slučaju budžet Rusije je nabrekao od dolara od prodaje gasa po tržišnim cenama, toliko da je Svetska banka ovih dana povećala procenu privrednog rasta te zemlje.

Kriza dok gas ne poteče Severnim tokom 2

Vuletić je uveren da će kriza sa visokim cenama gasa i struje potrajati sve dok EU ne izda dozvolu za transport gasa „Severnim tokom 2“. – Kada bi taj gasovod počeo da radi, troškovi koje u ovom trenutku Gasprom ima za dopremanje gasa za zemlje EU znatno bi se snizili. Cena gasa bi se na taj način smanjila i vrlo brzo bi se stvari vratile u normalu u odnosu na ono što se dešava u ovom trenutku. Kada bi pale cene gasa, to bi se automatski odrazilo i na stanja na tržištu struje, odnosno na funkcionisanje gasnih elektrana. Drugim rečima, i cene struje bi se snizile – objašnjava Vuletić.