Mere štednje kojima su u Srbiji 2014. smanjene penzije, povećan PDV, uveden porez na socijalne stanove i smanjen broja zaposlenih u javnom sektoru, najviše su uticale na pad životnog standarda pa se kategorija ekstremno siromašnih građana uporno održava oko broja od 450.000 – zaključak je Komiteta UN za ekonomska i socijalna prava koji je u senci ukrajinskog rata ostao gotovo neprimećen.
Na trodnevnoj sednici Komiteta, održanoj krajem februara, razmatran je izveštaj zvanične delegacije Srbije koju je predvodila ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić ali i desetak paralelnih izveštaja o stanju prava na lečenje, obrazovanje, rad i pravičnu zaradu, stanovanje i socijalnu zaštitu, koje su podnele grupe nevladinih organizacija. Članovi Komiteta UN zainteresovali su se i za teme zašto inspektori rada nisu uočili probleme u položaju vijetnamskih radnika u fabrici Linglong Tyre Plant, da li su praktikanti u programu „Moja prva plata“ ekonomski eksploatisani ili zašto najugroženiji u zemlji, osobe bez ličnih dokumenata, nisu dobili državnu pomoć od 100 evra.
Komitet je ocenio da su građanima Srbije značajno ugrožena ekonomska i socijalna prava i uz set preporuka koje su date i 2016. godine, svojih građana te stoga pripremio set preporuka za državu. Komitet UN je, stoga, ponovio preporuke iz 2016. godine, da se mere štedenje moraju uvoditi postepeno i ne na uštrb osnovnih socijalnih i ekonomskih prava građana. Zatraženo je i da država hitno nađe način da građanima bez ličnih dokuemnata prosledi pomoć koju su drugi dobijali. Takođe su zatražili i da država razmotri mogućnosti progresivnog oporezivanja kako bi teret poreza bio pravičnije raspoređen između imućnijih i siromašnih, da se transparentno prikazuje trošenje sredstava iz budžeta i „izbegava“ preusmeravanje novca iz budžetskih linija, naročito bez obrazloženja i jasnog traga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.