Srbija za dve godine u prvih 20 na Duing biznis listi

Trenutni projekti iznose oko četiri milijarde evra, tri milijarde za drumsku infrastrukturu, milijardu evra za železnicu, a vrednost novih projekata je 4,87 milijardi evra, od čega je 2,8 milijardi planirano za puteve, a ostatak za železnicu. To je najveća suma koja je bila izdvojena za infrastrukturu u poslednjih deset i više godina. Kad sve projekte završimo, Srbija će zauzeti mesto koje joj i pripada, saobraćajno i transportno čvorište ovog dela Evrope – počinje razgovor za Danas Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Koji su najvažniji projekti u ovoj godini?

– Pre nekoliko dana sa kineskim partnerima počeli smo radove na auto-putu od Surčina do Obrenovca koji po planu treba da budu završeni u 2019. godini, kada ćemo povezati Beograd i Čačak auto-putem i napraviti vezu Koridora 10 i Koridora 11. Ove godine počeće radovi i na delu obilaznice oko Beograda, kao i gradnja brze pruge Beograd – Budimpešta, odnosno njenog prvog dela od Beograda do Stare Pazove. Samo ovi projekti koje smo dogovorili sa kineskim kompanijama vrede 734 miliona evra, a naše i ostale nekineske kompanije mogu da računaju na polovinu čitavog posla.

Još 153 miliona evra biće uloženo u nastavak projekta rehabilitacije 1.100 kilometara regionalnih puteva, a na svim tim poslovima rade uglavnom domaće firme. Domaće firme će u naredne dve godine moći da konkurišu za projekte vredne 977,7 miliona evra.

Ulagaćemo u modernizaciju pruga na Koridoru 10 od Niša do Dimitrovgrada, dve deonice su već završene, a nastavićemo radove na beogradskoj železničkoj stanici Centar, odnosno Prokop.

Ove godine završićemo Žeželjev most u Novom Sadu, a spojićemo obale Drine između LJubovije i Bratunca, gde ćemo imati sa BiH imati zajednički granični prelazom.

Do kraja ove godine planiramo da u potpunosti obezbedimo novac i uradimo svu neophodnu dokumentaciju za Moravski koridor do Preljine do Pojata, Fruškogorski koridor od Novog Sada do Rume, kao i Banatski koridor od Novog Sada – Zrenjanin – Beograd.

Šta su glavni regionalni infrastrukturni projekti u narednom periodu i koji su rokovi za njihovu realizaciju? Kakva je saradnja zemalja u regionu na ovim projektima? Koji su izazovi?

– Kada je reč o prioritetnim projektima, cilj nam je da završimo drumski Koridor 10 na koji se čekalo 30 godina. Očekujem da u 2017. godini završimo veći deo posla, dok bi za iduću godinu mogle da ostanu građevinski najzahtevnije deonice kroz Grdeličku klisuru, a i one će biti završene u roku koji je zacrtao premijer Aleksandar Vučić. Tako ćemo obezbediti neprekidan auto-put od granice sa Mađarskom, do Bugarske i Makedonije.

Sa partnerima iz BiH razgovaramo o projektu auto-puta Beograd – Sarajevo, što je pokrenuto tokom posete Sarajevu u decembru. Tada smo dogovorili da formiramo zajedničku radnu grupu, što će biti u najkraćem roku. Ovaj auto-put Beograd – Sarajevo podrazumeva izgradnju 60 kilometara auto-puta Požega – Užice – Kotroman, kroz Srbiju i oko 100 kilometara brzog puta/auto-puta kroz BiH.

Dogovorili smo da se u najkraćem roku formira zajednička radna grupa i za rekonstrukciju pruge Beograd – Sarajevo, što je prepoznato i u okviru „Berlinskog procesa“ kao projekat od regionalnog značaja, iako nije deo Osnovne transportne mreže TEN-T.

Prioritetan je i auto-put Niš – Merdare – Priština – Tirana – Drač, usaglašen u okviru „Berlinskog procesa“, a koji podržava Evropska komisija.

Koridor 11 koji vodi do Crne Gore trebalo bi da poveže Čačak i Požegu, a onda ćemo videti kako dalje. Zajedno sa Crnom Gorom pregovaramo sa Kinezima o koncesiji, a da oni zauzvrat naprave put.

Kada je reč o projektima na železnici, modernizujemo mrežu, radimo rekonstrukciju mađarsko-srpske železnice, od Beograda do Budimpešte, što je deo projekta povezivanja Azije i centralne Evrope. Deonica Beograd – Stara Pazova je u novembru ugovorena sa kineskim partnerima, očekujemo ugovor za deonicu Novi Sad – Subotica do kraja 2017, a radovi na deonici Stara Pazova – Novi Sad su ugovoreni u okviru ruskog kredita i očekuje se da radovi otpočnu u maju 2017.

Predviđena je rekonstrukcija određenih pruga i puteva koji su regionalnog i nacionalnog karaktera, od pruge Niš – Merdare, rekonstrukcije deonica pruge Beograd – Bar, rekonstrukcije beogradskog čvora, obilaznice oko Niša. U ovoj viziji, Srbija će postati čvorište regiona, tranzitna zemlja, koja po tom osnovu može da računa i na veće prihode od samog tranzita, ali i na dolazak novih investicija uz auto-put. Rečju, po završetku ovih projekata čeka nas veći rast i razvoj.

Kakvi su efekti uvođenja elektronskih građevinskih dozvola?

– Uvođenje elektronske građevinske dozvole je, možemo slobodno reći, reforma decenije koja je donela brže i jeftinije dobijanje dozvola u Srbiji, više investicija, jačanje pravne sigurnosti, doprinos borbi protiv korupcije, unapređenje transparentnosti, smanjenje parafiskalnog opterećenja investitora… Elektronska građevinska dozvola koja je zaživela u 2016. godini pomerila je Srbiju za čak 150 mesta na Duing biznis listi Svetske banke po tom kriterijumu. Skočili smo sa neslavnog 186. na 36. mesto za samo dve godine. Najviše je povukla i ukupan plasman Srbije, pa smo za dve godine napredovali za čak 44 mesta.

Koliko je ova reforma uspešna, najbolje govori statistika. Tako je recimo, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2013. izdato 7.447 građevinskih dozvola, u 2015. je izdato 9.562, a u 2016. godini od kad živi elektronska dozvola – izdate su 12.444 građevinske dozvole.

Veoma sam ponosna i što je prosečno vreme izdavanja dozvole skraćeno sa 264 dana koliko je u proseku bilo potrebno u 2014. na prosečnih šest dana u prošloj godini. Preciznije, prosečno vreme izdavanja građevinskih dozvola je šest radnih dana, izdavanja rešenja iz člana 145 je šest radnih dana, izdavanja lokacijskih uslova je 13 radnih dana, dok je prosečno vreme za izdavanje upotrebnih dozvola sedam radnih dana.

Kada očekujete da bude završeno ozakonjenje objekata? Koliko objekata je popisano, a koliko ih je još ostalo nepopisano?

– Plan nam je da do kraja mandata ove vlade ozakonimo sve objekte, odnosno da građanima omogućimo da na brz i povoljan način postanu vlasnici svojih kuća. Samo na poslovima ozakonjenja širom Srbije je zaposleno više od 1.000 ljudi.

Trenutno smo u fazi završetka popisa nelegalno izgrađenih objekata po Srbiji i timovi ministarstva su neprekidno u kontroli od 16. januara ove godine. Na dan 6. marta ukupno su popisana 1.185.304 objekta, a ukupan broj donetih rešenja o ozakonjenju je 43.082. Samo od kad traju kontrole, ukupan broj popisanih objekata je povećan za 675.372, što je povećanje od 132,44 odsto. Očekujemo da će do 10. marta popis biti okončan u najvećem broju lokalnih samouprava, dok će ostale završiti popis do kraja meseca.

Šta će biti Vaši glavni potezi u okviru plana za napredovanje na Duing biznis listi?

– Nećemo stati dok Srbija ne uđe u klub prvih 20 zemalja sveta na listi Duing biznis, a verujem da ćemo to moći da ostvarimo u naredne dve godine. Verovatno će i sada biti onih koji sumnjaju da ćemo uspeti, ali njihova sumnja nije bila prepreka da e-dozvole zažive za godinu dana. Pokazali smo da Srbija može brže da ide napred.

Srbija po prvi put ima i poseban tim koji radi na poboljšanju uslova poslovanja i podizanju rejtinga Srbije na Duing biznis listi Svetske banke. Za dve godine napredovali smo sa 91. na 47. mesto ove liste, a prošle godine smo svrstani među 10 zemalja koje su sprovele najviše reformi. Za taj uspeh je, nema sumnje, najzaslužnije uvođenje elektronske građevinske dozvole. Veliki uspeh koji smo postigli sa građevinskom dozvolom motivisao je naš tim da jednako energično krenemo i u reformu katastra. Očekujemo izmenu regulative kojom će biti ukinut upravni postupak u katastru, pa će upis imovine trajati nekoliko dana. Planirano je uspostavljanje e-katastra koji će biti ažuran. Takođe, u planu je uvođenje elektronske naplate poreza na imovinu, elektronska registracija u APR-u, ukidanje pečata, uvođenje Sistema elektronskog carinjenja…