Srbija zaostaje u budžetskoj transparentnosti

Programska direkotrka CEP Miena Lazarević ukazuje da je od svih obaveza koje je „Srbija bila dužna da ispuni, nakon godinu dana, samo jedna ocenjena kao ispunjena u potpunosti“.

S druge strane, napomenula je ona, 57 odsto obaveza je ocenjeno kao delimično ispunjeno.

Dakle, napretka svakako ima, ali i nedostataka, predočila je Lazarević, najviše kada je u pitanju kašnjenje u preduzimanju nekih mera.

Ona smatra da bi „trebalo da budemo svesni da se stagnacija u otvaranju uprave direktno negativno odražava i na stepen demokratičnosti i odgovornosti u zemlji“ i upozorava da „nema odgovornosti, ako nema transparentne i otvorene uprave“.

Još jedan od problema na koji je Izveštaj ukazao je i to što građani Srbije nemaju dovoljno načina da utiču na proces izrade propisa i predloga javnih politika, a još manje za praćenje njihovog sprovođenja.

U saopštenju CEP naglašava da je potrebno obezbediti različite modele uključivanja građana i privrede u proces donošenja odluka, među kojima jedan od značajnijih mehanizama može biti unapređenje sistema za prikupljanje inicijativa građana i privrede.

„Problem je, međutim, i to što su budžet i ljudski resursi predviđeni za reformske procese otvaranja uprave vrlo ograničeni“, naglasila je Lazarević.

Prema njenoj oceni, česti vanredni izbori u prethodnom periodu takođe su jedan od faktora koji su uticali na usporavanje reformi.

Srbija znatno zaostaje za svojim susedima, članicama EU, kao što su Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Slovenija i kada je u pitanju budžetska transparentnost.

Prema istraživanju o otvorenosti budžeta, Vlada Srbije tek četiri od osam ključnih budžetskih dokumenata objavljuje onlajn.

Ovo ne pruža mnogo mogućnosti za učešće javnosti u budžetskom procesu, kažu u CEP.

NJihova preporuka je da naredni Akcioni plan, koji je u procesu izrade, uključi obavezu uvođenja koncepta otvorenog budžetiranja na nacionalnom i lokalnom nivou, uz posebno objavljivanje finansijskih planova i izveštaja o troškovima u obliku otvorenih podataka.

„Jedna od naših osnovnih preporuka je da taj novi Akcioni plan bude ambiciozniji, donese konkretnije mere i obećanja naše države, koje se ne odnose samo na obuke službenika ili prosto usvajanje novih zakona, nego na vidljive rezultate koje građani mogu da osete i koje zaista utiču na njihov svakodnevni život“, naglasila je Lazarević.

Partnerstvo za otvorenu upravu je dobrovoljna međunarodna inicijativa sa sedištem u Vašingtonu.

Cilj je da se vlade obavežu na promociju transparentnosti, osnaživanje građana, borbu protiv korupcije i korišćenje novih tehnologija radi jačanja sistema upravljanja.

Srbija je članica od 2013. godine, a CEP od početka deluje kao Mehanizam za nezavisno izveštavanje o napretku u sprovođenju obaveza koje je Srbija preuzela u sklopu Partnerstva.