Srbija završila godinu sa inflacijom koja je bila među najvećom u regionu i Evropi: Šta je najviše poskupelo?

Ovaj podatak objavio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku (RZS), a uz ovu informaciju objavio je i da su cene u Srbiji prošle godine u proseku uvećane za 4,6 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Gledajući tabelu RZS, u decembru prošle godine u odnosu na decembar 2023. godine najviše su poskupele poštanske usluge za čak 52,5 odsto, zatim odnošenje smeća za 26,5 odsto, a na trećem mestu je prevoz putnika železnicom za 23,8 odsto.

Iako su se građani najviše žalili na povećane cene hrane, zvanični podaci pokazuju da je rast cena hrane u decembru 2024. u odnosu na isti mesec godinu ranije iznosio samo 3,5 odsto.

Kada je reč o hrani, najviše su skočile cene šećera, džema, meda, čokolade, kafe, čaja, kakaoa, ulja, masti i voća. Najmanje su porasle cene mesa.

Nakon pritiska javnosti da su cene hrane u Srbiji veće nego u mnogim evropskim zemljama, država je od početka septembra do kraja oktobra prošle godine sprovela akciju „Najbolja cena“, a koja je imala za cilj i da umiri javnosti i da spreči dalji rast cena. U okviru ove akcije snižene su cene za 86 kategorija proizvoda, uglavnom osnovnih životnih namirnica.

Međutim, Makorekonomske analize i trendovi (MAT) napravile su analizu efekata ovog programa, a jedan od zaključaka je da je „Najbolja cena“ dala efekat usporavanja na potrošačke cene samo u septembru, gledano iz ugla mesečnih desezoniranih stopa rasta cena.

Zatim je u sred akcije „Najbolja cena“ kao bomba odjeknula vest da je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri maloprodajna lanca zbog sumnje da su narušili konkurenciju dogovaranjem cena.

Komisija je spovela postupak protiv Deleza, Merkatora, Univereksporta i DIS-a. I Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je postupak protiv ovih trgovninskih lanaca.

A onda je nastupilo zatišje i javnost već tri meseca ne zna ništa o ovom slučaju.

Inflacija u Srbiji u odnosu na zemlje u regionu

Međutim, ukoliko bismo rast cena robe i usluga u Srbiji uporedili sa rastom cena u regionu i Evropi, videli bismo da su cene u našoj zemlji rasle najbrže gotovo u celoj Evropi.

I dok je godišnja inflacija (merena CPI) u decembru u Srbiji iznosila 4,3 odsto, u Hrvatskoj je bila 3,4 odsto, u Albaniji 2,1 odsto, a jedino je nešto veći rast cena od Srbije imala Severna Makedonija gde je inflacija iznosila 4,4 odsto.

Crna Gora i Bosna i Hercegovina tek bi trebalo da objave podatke o godišnjoj inflaciji u decembru. Međutim, podaci za novembar pokazali su da je u obe zemlje inflacija iznosila ispod dva odsto, te se za decembar ne očekuju veća odstupanja.

Inflacija u novembru u Crnoj Gori iznosila je 1,7 odsto, a u Bosni i Hercegovini 1,5 odsto.

Inflacija u Srbiji u odnosu na Evropu

Da bismo rast cena roba i usluga u Srbiji uporedili sa rastom cena u evropskim zemljama potreban je harmonizovani indeks potrošačkih cena (HICP).

CPI se koristi za merenje inflacije u zemlji, a HICP se koristi za merenje inflacije u Evropskoj uniji i koristi ga Eurostat.

HICP u decembru 2024. u odnosu na isti mesec prethodne godine u Srbiji je iznosio 4,5 odsto, potvrđeno je u RZS-u za Danas.

Na Eurostatu objavljena je decembarska inflacija merena HICP, međutim podaci za pojedine zemlje još nisu objavljeni, pa su na raspolaganju podaci za novembar.

Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da je najviši rast cena u Evropi u 2024. godini bio u Turskoj (47,1 odsto prema podacima iz novembra), zatim u Severnoj Makedoniji (5,6 odsto prema podacima iz novembra), u Rumuniji (5,4 odsto prema podacima iz novembra), a Srbija i Hrvatska dele četvrto mesto (po 4,5 odsto prema podacima iz decembra).

Još dve evropske zemlje u kojima je HICP iznad četiri odsto su Belgija (4,4 odsto prema podacima iz decembra) i Estonija (4,1 odsto prema podacima iz decembra).

U svim ostalim evropskim zemljama inflacija je bila ispod četiri odsto.