Srbija zbog sive ekonomije na dnu evropske lestvice

To je rezultat juče predstavljenog istraživanja koje je sproveo Ekonomist intelidžens junit (Economist Inteligence Unit), deo Ekonomist grupe, a ove godine prvi put su obuhvaćene i evropske zemlje.
Prema oceni Kristofera Klejga, jednog od autora studije, Srbija je bolja od proseka zemalja koje su učestvovale u istraživanju u kategoriji carinskog okruženja, ali je, kao i Crna Gora i BiH, suočena sa korupcijom, slabim institucijama i netransparentnom trgovinom jer institucije ne prate kanale nabavke i prodaje roba kao ni tokove novca iz tih transakcija.

– Ono što izmiče iz priče o nelegalnoj trgovini je gde odlazi novac na taj način zarađen. Delimično se jure mali prodavci na ulici, iako oni nisu ključni igrači, umesto da se prati novac koji kao keš odlazi na finansiranje terorizma ili organizovanog kriminala – rekao je Klejg i ukazao da se u zemljama Zapadnog Balkana nedovoljno radi i na sprečavanju pranja para.

I predsednica Američke privredne komore, Jelena Pavlović, istakla je da sivu ekonomiju prate različiti vidovi kriminala, od šverca, falsifikovanja roba i ugrožavanja intelektualne svojine, do pranja novca i korupcije.

– Država je u borbi protiv te pojave učinila značajan napredak, posebno u radu carine, Poreske uprave i inspekcija, ali je potrebno još dosta toga da bi se siva ekonomija svela na meru razvijenih zemalja – rekla je ona ukazujući da se sve više u ovaj kontekst stavlja i onlajn trgovina.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović skrenuo je pažnju na vezu između poreske dinamike i rasta sive ekonomije, na koju je ukazalo istraživanje Kvartalnog monitora. Naime, u periodu od 2012. do 2014. došlo je do ekspanzije sive ekonomije u Srbiji, a tek je 2015. prekinut taj trend da bi se prošle godine došlo na početni nivo od oko 30 odsto BDP iz 2012. Iako su zvaničnici tvrdili da je veći fiskalni priliv u budžet, posebno na stavci PDV-a, dokaz uspešnog suzbijanja sive ekonomije, podaci to baš i ne potvrđuju, jer rast naplate nije nadmašio ostvareni priliv, jer su u tom periodu uvećane poreske stope.

Na skupu je ukazano i da siva ekonomija napreduje zahvaljujući velikoj količini keša u opticaju, ali i zbog male stope detekcije i simboličnih kazni koje ne obuhvataju visoke zarade niti se bave daljim putevima tog novca. Prema rečima Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, u tim procesima bila bi presudna uloga Poreske uprave, pa bi država trebalo više da se koncentriše na jačanje te institucije, povećanje broja inspektora i mogućnost za njihove bolje zarade, kao i da kroz reformu postane operativno nezavisnija od političkog uticaja.

Jedva dovoljan
U globalnom rangiranju okruženja za nezakonitu trgovinu, Srbija se našla na 57. mestu sa indeksom koji bi jedva odgovarao oceni “dovoljan”. Na prvom mestu, sa najmanjim obimom nelegalne trgovine, našla se Finska, druga je Velika Britanija a SAD su na trećem mestu, dok su na poslednjem Libija i Irak.