Država daje garancije za nepovoljan kredit od 200 miliona evra

Da Srbijagas uzme kredit od 200 miliona evra od šest banaka, a da za tu pozajmicu država da garancije, predviđeno je predlogom zakona koji je u skupštinskoj proceduri. Kredit je namenjen plaćanju obaveza Srbijagasa za uvoz gasa, uz saglasnost ministra finansija.

Srbijagas će uzeti kredit od Banke Inteza, Rajfajzen banke, Komercijalne banke, Sberbanke, OTP banke i Nove LJubljanske banke. Ministarstvo finansija je procenilo da bi likvidnost Srbijagasa bila ugrožena bez novih pozajmica jer je to preduzeća zbog sigurnog i kontinuiranog snabdevanja Srbije prirodnim gasom prinuđeno da i dalje uvozi dodatne količine po značajno većim nabavnim cenama.

Takva procena Ministarstva finansija u potpunosti potvrđuje ono o čemu je Danas pisao u više navrata a to je da dodatne količine ruskog gasa, potrebne potrošačima u Srbiji, Srbijagas ne uvozi po niskim cenama koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom dogovorio za narednih šest meseci i da je podzemno skladište gasa “Banatski dvor” ispražnjeno te iz njega ne mogu da se namire količine “plavog energenta” koje se nabavljaju interventnim uvozom.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović objašnjava za Danas da je potreba za dodatnim količinama gasa iz uvoza nastala zbog prekomernog pražnjenja zaliha u „Banatskom dvoru“.

Mi u ovom trenutku plaćamo ceh prekomernog trošenja gasa iz rezervi za proizvodnju električne energije. To skladište je, pred početak grejne sezone, bilo gotovo u potpunosti opskrbljeno gasom. Međutim, s obzirom na to da je kasnio remont bloka B1 u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu, što je smanjilo domaću proizvodnju struje u uslovima povećane potrošnje usled zime, nadležni u Srbiji su bili prinuđeni da troše veće količine gasa iz „Banatskog dvora“ kojim su snabdevali „Panonske termoelektrane- toplane“ u Novom Sadu kako bi se proizvele nedostajuće količine struje. To je uslovilo da se to gasno skladište gotovo u potpunosti isprazni i da u njemu nema dovoljno količina za redovno popunjavanje dnevne potrošnje u Srbiji – kaže za Danas ekspert za energetiku Velimir Gavrilović.

Prema njegovim rečima da gas u rezervi u skladištu u Banatskom Dvoru nije potrošen za proizvodnju struje te količine bi bile sasvim dovoljne za potrebe potrošača tokom zimske sezone i ne bi bilo potrebe za interventnim uvozom i zaduživanjem “Srbijagasa”.

Gavrilović ističe da Srbija i dodatne količine gasa najverovatnije dobija iz Rusije umesto da ih kupuje na berzama.

Dodatne količine gasa potrebne Srbiji Gasprom, bar u ovom trenutku, ne želi da prodaje po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, odnosno onoj po dugoročnom ugovoru koji je istekao prošle godine ali čije trajanje je produženo u narednih šest meseci. Gasprom te količine nudi po znatno većoj ceni koja je ipak povoljnija nego na berzama gde dostiže nivo od oko 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Shodno tome Srbijagasu je ipak isplativije da kupi gas direktno od Gasproma jer je reč o manje skupoj varijanti – navodi Gavrilović.

Energetski analitičar Goran Radosavljević ističe za Danas da je interventni uvoz gasa po višim cenama i zaduživanje Srbijagasa zarad toga posledica nedovoljnih kapaciteta podzemnog skladišta “Banatski dvor”.

Potrebe za uvozom ne bi bilo da je skladište većeg kapaciteta nego što jeste. Problem je nastao jer skladište nije prošireno iako je odavno trebalo da se to desi. Kapacitet skladišta bi proširenjem mogao da se podigne na nivo koji bi bio sasvim dovoljan da se podmire potrebe potrošača u Srbiji i u tom slučaju ne bi bilo potrebe za uvozom dodatnih količina gasa. Do toga nije došlo te je sada Srbijagas prinuđen da se zaduži a reč je o nepovoljnom kreditu koji je kratkoročan i biće veoma skup – kaže naš sagovornik

O tome koliko i da li uopšte ima rezervi gasa u “Banatskom dvoru” nadležni ćute. Odgovor na to pitanje, ne samo ovog puta, nismo uspeli da dobijemo ni u Javnom preduzeću “Srbijagas” ni u resornom Ministarstvu rudarstva i energetike.

Poslednji zvanično objavljen podatak datira iz oktobra prošle godine kada je u našem jedinom podzemnom skladištu bilo 219 miliona kubnih metara gasa. Inače, trenutni kapacitet tog skladišta je 450 miliona kubnih metara gasa a moglo bi maksimalno da se proširi na 800 miliona kubnih metara gasa.

Srbijagas i Ministarstvo rudarstva i energetike takođe ne odgovaraju ni na pitanja Danasa o količinama “plavog energenta” koje se trenutno uvoze i njihovoj ceni. Stručna javnost pak raspolaže podacima da Srbija gas nabavlja od ruskog državnog giganta Gasproma koji partnerima “plavi energent” prodaje po različitim cenima a dodatne količine za našu zemlju “ceni” na 790 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Jedini koji povremeno u javnost izlazi sa konkretnim ciframa u vezi uvoza gasa je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je krajem prošle godine izjavio da nam dnevno nedostaje šest miliona kubnih metara gasa ali se u svojoj drugoj izjavi koja je usledila posle izvesnog vremena korigovao i rekao da je ipak reč o četiri miliona kubnih metara gasa.

Na osnovu onoga što je izrečeno računica kaže da Srbija za dodatne količine “plavog energenta”, a zbog čega Srbijagas mora da se zaduži, plaća između 3,1 i 4,7 miliona dolara dnevno.