Svetska banka: Srbiji do klimatske neutralnosti potrebno 10,4 milijarde dolara

Na predstavljanju izveštaja na konferenciji u Beogradu analitičari su istakli i da bi Srbija trebalo da uloži dodatnih 9,5 milijardi dolara tokom naredne tri decenije kako bi zaštitila ljude i imovinu od štetnih i rastućih uticaja poplava, klizišta, suša, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa. Ove drastične prirodne nepogode posledica su klimatskih promena.

Ulaganja od 9,5 milijardi dolara ekvivalentna su iznosu od oko 0,5 odsto BDP-a godišnje, a mogu pomoći Srbiji da bolje kontroliše uticaje klimatskih promena na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, saobraćaj i putnu infrastrukturu, procenili su analitičari Svetske banke.

Bez tih ulaganja, kako su rekli, privreda zemlje bi se do 2050. godine mogla smanjiti za najmanje 15 odsto kao posledica klimatskih katastrofa.

Sektor koji je na najvećem udaru zbog klimatskih promena, pre svega zbog suša i poplava, jeste poljprovreda, ukazali su analitičari. Istakli su da će na najveći teret podneti mala porodična gazdinstva.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara rekao je da prednosti koje donose takva ulaganja daleko će nadmašiti troškove.

„Ulaganja će pomoći u zaštiti ljudi i imovine, ali i utrti put za rast zaposlenosti, dodati nove veštine i stvoriti veće trgovinske mogućnosti, posebno u zelenim sektorima, na primer, u proizvodnji električne opreme za industriju vetra“, rekao je Pontara na konferenciji u Beogradu.

Postizanje neto nultog cilja zahteva postepeno ukidanje uglja i izgradnju solarnih kapaciteta, kapaciteta vetra, hidro kapaciteta i prirodnog gasa, uz istovremenu elektrifikaciju transporta i poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju i industriji.

Ulaganje u klimatsko prilagođavanje i dekarbonizovanu privredu biće od ključnog značaja za otporan i čist razvoj srpske privrede, naveli su analitičari Svetske banke.

Izveštaj navodi da 85 odsto investicija u dekarbonizaciju privrede može doći iz privatnog sektora u adekvatnom regulatornom okruženju.

Regionalni menadžer za Zapadni Balkan Nikolas Markije rekao je da je privatni sektor Srbije je pozicioniran tako da može da predvodi tranziciju zemlje ka zelenijoj privredi, podstičući inovacije i ulaganja u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj.

„Uz adekvatan regulatorni okvir, ovi napori mogu premostiti jaz u finansiranju klimatskih promena i otvoriti mogućnosti za održiviju budućnost“, rekao je Markije.

Put ka klimatskoj otpornosti i ugljenično neutralnoj ekonomiji zahteva složene transformacije koje kombinuju ulaganja sa daljom reformom finansijskog sektora kako bi bio pristupačniji za mala preduzeća i startap kompanije, razvoj zelenog tržišta duga, poboljšanja u obrazovanju i obuci, kao i pojednostavljene propise, veću transparentnost i manje državne intervencije u različitim industrijama, zaključuje se u izveštaju.