Srbiji na zimu prete restrikcije

Naime, rezerve uglja sa kojima raspolaže TENT su veoma male i kako tvrdi naš sagovornik, ako se po tom pitanju ništa ne promeni u dogledno vreme, veliko je pitanje da li će tokom zimske sezone, kada je potrošnja najveća, Elektroprivreda Srbije uspeti da obezbedi dovoljne količine inače znatno skuplje struje iz uvoza.

– Deponija u TENT-u je ispunjena sa oko četiristo hiljada tona uglja a trebalo bi u njoj da bude milion i po tona. Ono što treba naglasiti je da nema uspeha ni sa dopunom, iako je isključeno nekoliko blokova za proizvodnju struje. U Rudarskom basenu „Kolubara“ nema vitalnih delova za održavanje proizvodnje i koliko god novca da dobije od države ili kredita, ovog trenutka efekat će se videti tek za par godina. Međutim, postavlja se pitanje: a šta do tada – navodi naš izvor koji je želeo da ostane anoniman.

On dodaje da je apsolutno tačno da u Rudarskom basenu „Kolubara“ nema dovoljno otkrivenog uglja i da se na preostala tri kopa ugalj kopa „po ćoškovima“.

– Bager koji kopa ugalj čeka da mu drugi skine zemlju da bi mogao par sati da radi na uglju. Druga prevara kojom se rukovodstvo bavi je dodavanje odnosno mešanje proslojka koji nije ugalj, da bi se dobilo na tonaži i formalno ispunio propisan proizvodni plan – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, RB „Kolubara“ već mesecima ne šalje ugalj potrebnog kvaliteta u Termoelektranu „Nikola Tesla“, a sve što sadrži ispod 6.500 kilo-kalorija se ne računa u ugalj, a dokaz za to je enormna potrošnja mazuta u TENT-u. Naime, čim ugalj ne poseduje potreban kvalitet, dodaje mu se mazut, objašnjava naš sagovornik.

Podsećanja radi, Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije, nedavno je izjavio da je proizvodnja električne energije pala u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, ali ne za 20 odsto kako to tvrdi opozicija, već za 14,5 odsto. On je dodao da je proizvodnja uglja pala za 10 odsto. Kao razloge za pad proizvodnje naveo je problem sa transportom uglja u januaru između Kolubare i Obrenovca, kada je umesto 100, dnevno prevoženo 50 tona, zbog potrebe odleđivanja vagona, a na pad proizvodnje uticali su, tvrdio je ministar energetike, meteorološki i hidrometeorološki uslovi. U februaru je, kako je objasnio, proizvodnja na polju D bila smanjena zbog aktiviranog klizišta u dužini od 2,6 kilometara.