Srbiji nedostaje 10.000 vozača: Kako da ih zadržimo?

Ekonomisti pak imaju drugačije mišljenje i navode da se masovni odlazak profesionalnog vozačkog kadra u razvijene zemlje ne može zaustaviti bez da se njihova primanja u Srbiji ne povećaju. Domaće transportne firme se suočavaju sa akutnim nedostatkom radne snage i procenjuje se da u ovom trenutku u našoj zemlji nedostaje oko 10.000 vozača šlepera, autobusa i drugih velikih vozila. Problem će se zaoštriti ukoliko počne da raste proizvodnja u zemlji, jer sirovine i gotovu robu neće imati ko da transportuje. Na to se nedavno požalio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije ponudio rešenje.

– Problem se sastoji u tome da veliki broj iskusnih vozača odlazi u penziju a sa druge strane mladi se slabo odlučuju da se bave šoferskom profesijom. Naime, iako se u srednjim saobraćajnim školama u Srbiji stiču potrebna teorijska znanja i za vožnju velikih kamiona, aktuelna zakonska rešenja su takva da je polaganje praktične obuke moguće tek kada se napuni 21 godina. Veliki broj mladih ljudi koji su završili saobraćajne škole to u potpunosti demotiviše. Jednostavno svesni su da će morati da čekaju dve do tri godine nakon okončanja školovanja da steknu uslov da se bave tom profesijom. Oni to ne mogu, jer moraju od nečeg da žive i stoga se odlučuju da se bave drugim poslovima ili odlaze u inostranstvo gde mogu da budu šoferi odmah po završetku srednjoškolskog obrazovanja. Dugi niz godina predlažemo da se takva pravila izmene i da učenici srednjih saobraćajnih škola za vožnju velikih transportnih vozila mogu za licencu da polažu odmah po okončanju školovanja – kaže za Danas Neđo Mandić, predsednik poslovnog udruženja “Međunarodni transport”.

Prema njegovim rečima, kamiondžije su od nadležnih u Srbiji, odnosno ministarstava saobraćaja, policije i prosvete, dobili obećanja da će se zakonska rešenja vezano za tu oblast u skoroj budućnosti izmeniti te da će đaci koji okončaju školovanje u srednjim saobraćajnim školama imati uslove da upravljaju vozilima ne samo C već i E kategorije i da će praktičnu obuku moći da polažu odmah, a ne da čekaju 21. rođendan.

– Srbija ostaje bez dovoljnog broja vozača i zbog toga što je sticanje potrebne licence, kada je reč o šleperima, veoma skupo. Te licence naime mogu da se steknu samo u ovlašćenim centrima za obuku kod kojih su cene veoma visoke. Za sve propisane obuke potrebno je izdvojiti čak 3.000 evra. Ljudi jednostavno nemaju dovoljno novca kako bi ga izdvojili za sticanje licence. U zemljama u okruženju su pak te cene znatno niže, ne prelaze sume između 500 i 600 evra. Zbog toga smo od nadležnih tražili da se saobraćajnim školama odobri da formiraju sopstvene centre za obuku jer su one spremne da licenciranje naplaćuju znatno jeftnije, i do tri puta niže. Iz Agencije za bezbednost saobraćaja smo dobili garancije da će to biti odobreno pa bi već od septembra jedan broj saobraćajnih škola trebalo da se uključi u obuku za vozača kamiona. Niža cena koštanja obuke će privući veći broj zainteresovanih i na taj način će Srbija moći da ima više profesionalnih vozača nego što ih ima trenutno – objašnjava naš sagovornik.

S druge strane Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da bi snižavanje granice za polaganje praktične obuke za vožnju “drumskih krstarica” bilo pogrešno i pogubno.

– Propis da se to može učiniti sa navršenom 21 godinom je donet sa razlogom. Naime, da bi neko počeo da upravlja šleperima potrebno je prethodno da stiče iskustvo, rutinu i potrebnu veštinu na manjim vozilima. Kada stekne neophodnu praksu onda može da se oproba u vožnji šlepera. U suprotnom, vozači bez potrebnog iskustva bi predstavljali veliku opasnost za bezbednost saobraćaja. Taj veoma važan segment se nikako ne može zanemariti zbog želje transportnih firmi da što pre zarad profita dobiju vozača koji još uvek nije kadar da se bavi tim poslom – ističe Savić.

Prema njegovim rečima, postoji samo jedan način da domaće transportne kompanije obezbede da imaju dovoljan broj novih vozača i da oni “trbuhom za kruhom” ne odlaze u inostranstvo.

– U ovom trenutku vozači u Srbiji su svesni da više novca mogu da zarade baveći se tim poslom van naših granica nego u zemlji. Shodno tome oni će odlaziti da budu šoferi tamo gde im je to isplativije. Da bi ostali u zemlji potrebno je da poslodavci u transportnim firmama povećaju plate. Tada bi domaći profesionalni vozači mogli da razmišljaju da ostanu u Srbiji i bave se tim poslom i za nešto niža primanja nego u zemljama Evrope zbog nižih životnih troškova – zaključuje profesor Savić.