Srbiji nedostaju jasne mere za ostvarenje energetskih i klimatskih ciljeva

Pomoćnica ministra za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike Natalija Luković je rekla da se radi revizija jednog scenarija u INEKP i da će ove sedmice biti održan sastanak radne grupe za to pitanje.

“To je jedan od razloga zašto je došlo do odlaganja usvajanja plana, ali se očekuje da će biti usvojen početkom sledeće godine”, rekla je Luković, dodajući da su građani, nevladine organizacije i sve zainteresovane strane imale prilike da daju komentare na scenarij.

Luković je na skupu “Godinu dana od otvaranja klastera o Zelenoj agendi – gde je Srbija danas?” koji je organizovala agencija Beta u saradnji s Evropskom klimatskom fondacijom rekla da se INEKP revidira na četiri godine i da se na svake dve godine podnosi izveštaj o realiziaciji plana, tako da je sve podložno promenama.

“Moraćemo da pratimo i energetsku situaciju i krizu, kakvi će biti ekonomski trendovi, u kom pravcu će ići projekti obnovljivih izvora energije”, kazala je Luković.

Lukovć je dodala da se radi na Zakonu o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i da će uslediti prekogranične i javne konsultacije.

Takodje se radi izrada nove strategije razvoja energetike do 2040, sa projekcijama do 2050, sa kojom će biti usaglašeni svi strateški dokumenti.

Prema njenim rečima, treba uzeti u obzir i saobraćaj i transport koji su veliki zagađivači, kao i mere energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora u građevinarstvu.

“Ova vlada ima kontinuitet i njen pravac je jasan. Idemo ka zelenoj energetskoj tranziciji, imamo i međunarodne obaveze prema Zelenoj agendi i obaveze prema Energetskoj zajednici”, kazala je Luković.

Prema njenoj oceni, Srbija je dosta uradila u oblasti energetike od otvaranja klastera 4.

“Izmenili smo zakon o energetici, doneli zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Verujem da ćemo u tom ritmu i nastaviti”, rekla je Luković, dodajući da se sledeće godine očekuje usvajanje strateških dokumenata, usvajanje podzakonskih akata i praćenje njihove primene.

“Očekujem napredak u svim oblastima i da krenemo da poštujemo rokove, a ne samo da bude na papiru”, rekla je Luković.

Mirjana Jovanović, programska menadžerka u Beogradskoj otvorenoj školi, u programskoj oblasti Energija, klima i životna sredina, ocenila je da scenariji u INEKP nisu dovoljno ambiciozni i da u dugom vremenskom periodu do 2050. ne vode do dekarbonizacije.

Jovanović je rekla da je osnovni cilj Zelenog dogovora EU da Evropa do 2050. godine bude ugljenično neutralna, što ne znači da uopšte neće biti emisija gasova s efektom staklene bašte, nego da će se oni smanjiti i da se nađu instrumenti i mehanizmi da se preostale emisije “zvuku” iz atmosphere.

“I mi smo rekli da hoćemo da budemo ugljenično neutralni do 2050, ali scenariji koje smo izabrali nas ne vode tamo”, kazala je Jovanović.

Kao glavne nedostatke INEKP Jovanović je istakla to što se uvodi nuklearna energija kao mogućnost, iako Srbija ima zakon koji predviđa moratorijum na nuklearnu energiju, zatim nedostatak jasnih mera koje će dovesti do zacrtanih ciljeva, kao i to što nije predviđena naplata emisije gasova s efektom staklene bašte.

Jovanović je istakla i da je cilj smanjenja emisije za 33 odsto do 2030. dosta ambiciozniji od ranijeg cilja, koji je bio 9,8 odsto, ali da je teško proceniti da li je taj cilj ambiciozan jer nije jasno da li se računaju emisije s Kosova, kao što je računato 1990. godine.

Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj i koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 27 Nacionalnog konventa o EU, ocenila je da Srbija nije mnogo odmakla u transpoziciji, što je potvrdio i izveštaj Evropske komisije, da postoje veliki problem u administrativnim kapacitetima i da nije bilo pomaka u međusektorskoj saradnji.

“Očekujemo da se kroz ovaj INEKP desi ta ključna saradnja i da to bude prekretnica i za sektor energetike i životne sredine i da bude trasa puta za klimatske promene”, rekla je Đereg.

Ona je naglasila i da Srbija nema datum dekarbonizacije energetskog sektora.

Kada je u pitanju Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Đereg je rekla da bi o trebalo da bude preventivna mera zaštite životne sredine, u cilju izbora projekta koji je najmanje moguće štetan po okolinu, ali da to nije slučaj i da taj dokument više služi da “nešto bude ispoštovano”.

Taj zakon je, podsetila je, vraćen ponovo u proceduru, tako da će civilno društvo imati priliku da iznese svoje mišljenje u javnoj raspravi.