Srbiji od EU kredit od 1,13 milijardi evra, rok otplate 40 godina

U obrazloženju predloga zakona podseća se da je budžetom za 2024. godinu predviđeno zaduživanje kod Evropske unije do iznosa od 1,2 miliona evra u okviru Instrumenta EU za reformu i rast za Zapadni Balkan.

Kako Narodna skupština mora da potvrdi ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, Vlada Srbije usvojila je na sednici u četvrtak, 5. decembra, „Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Evropske unije, koju predstavlja Evropska komisija, kao zajmodavca i Republike Srbije, kao zajmoprimca i Narodne banke Srbije, kao fiskalnog agenta zajmoprimca, u okviru Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan“.

Sporazum je, kako se navodi, potpisan 28. novembra i 29. novembra 2024. u Beogradu i Briselu, prenosi N1.

Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan podrazumeva šest milijardi evra za ceo region Zapadnog Balkana, od čega dve milijarde granta i četiri milijarde u „mekim kreditima“ („soft loans“ – sadrže elemente pomoći za razvoj) za period 2024–2027.

Za Republiku Srbiju će okvirno, kako se navodi u obrazloženju predloga zakona, biti raspoloživo ukupno 1,59 milijardi evra za ceo period finansiranja (2024–2027), uz napomenu da će deo sredstava biti obezbeđen kao budžetska podrška u kreditima, a oko polovine sredstava (53,3 odsto tj. ceo grant i deo kredita) biće opredeljen za projekte WBIF (Western Balkans Investment Framework).

Instrument za reforme i rast predviđa, kako se navodi, „kreditiranje po veoma povoljnim uslovima, koji podrazumevaju otplatu u maksimalnom periodu od 40 godina, sa počekom od deset godina“.

Od ukupno raspoloživog iznosa za Srbiju, okvirno 1,131 milijarda evra iznose krediti i 455 miliona grant.

Konačno, od ukupnog iznosa zajma, za budžetsku podršku okvirno će biti na raspolaganju 738 miliona evra, dok za finansiranje projekata WBIF 393 miliona evra kredita i 455 miliona evra granta.

Za povlačenje sredstava Instrumenta neophodno je da Republika Srbija ispuni sledeće:

1. opšte preduslove (napredak u oblastima demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, kao i u dijalogu sa Prištinom);

2. opšte uslove (makroekonomska stabilnost, transparentnost budžeta i napredak u reformi javnih finansija), kao i

3. uslove za plaćanja, tj. da ispuni indikatore iz Reformske agende.

Da bi se obezbedila isplata sredstava, korisnici će dva puta godišnje podnositi zahtev Evropskoj komisiji, koja će potom proceniti ispunjenost preduslova, opštih uslova i specifičnih kriterijuma vezanih za sprovođenje reformskih mera predviđenih za dati period, a nakon toga će se realizovati isplate.

„Nakon ratifikacije Sporazuma o instrumentu i Sporazuma o zajmu postoji mogućnost povlačenja avansnih sredstava u iznosu sedam odsto ukupnog iznosa instrumenta krajem 2024. godine. Naime, avans bi okvirno iznosio 112 miliona evra (od čega u budžetsku podršku ide oko 52 miliona, a za projekte Republike Srbije u okviru WBIF oko 60 miliona evra ili 28 miliona zajma i 32 granta)“, navodi se u obrazloženju.

Polovina povučenih sredstava biće, kako se navodi, namenjena finansiranju projekata iz oblasti energetike, transporta, digitalizacije i ljudskog kapitala.

„Predviđeno je da se projekti sprovode preko Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB). Za finansiranje projekata za Republiku Srbiju biće opredeljen poseban fond unutar WBIF, kojim će rukovoditi menadžeri EIB i EBRD. Pored sredstava Instrumenta za reformu i rast, projekti će biti finansirani i iz drugih dodatnih izvora (budžet, grantovi i krediti)“, stoji u obrazloženju predloga zakona.

S tim u vezi, kako se ističe, dogovoreni su sledeći finansijski uslovi:

– iznos zajma: do iznosa od 1.131.090.929,77 evra;

– iznos za predfinansiranje: do iznosa od 79.176.365,08 evra, u jednoj ili više tranši;
– otplata zajma: otplata glavnice počinje 2034. godine i ravnomerno se raspoređuje u jednakim iznosima isplate tokom preostalog roka dospeća i vrši se prema uslovima o kojima zajmodavac obavesti zajmoprimca;
– period trajanja zajma: maksimalno do 40 godina, uključujući grejs period od 10 godina;
– isplata sredstava: rate zajma se isplaćuju u jednoj ili više tranši, prema izboru zajmodavca;

– kamatni period i datum dospeća: utvrđuju se za svaku ratu ili tranšu zajma u potvrdi o prihvatanju uslova za tu ratu ili tranšu zajma;
– period dostupnosti kreditne podrške: traje od 1. januara 2024. godine do 31. decembra 2027. godine
– naknade: troškovi finansiranja, troškovi usluga i troškovi upravljanja likvidnošću u skladu sa EU Metodologijom za raspodelu troškova;
– kamatna stopa: koncesionalna kamatna stopa, u skladu sa politikom zajmodavca i uslovima na međunarodnom tržištu kapitala;