Srbiji treba bar 15.000 protivgradnih raketa godišnje, a kupujemo 6.000

Mnogi usevi su uništeni, neki i potpuno, a ogromnu štetu teško je proceniti i još teže sanirati. Prema procenama Republičkog hidrometeorološkog zavoda u olujnim naletima pre dve nedelje potencijalno je bilo ugroženo više od 1,1 milion hektara obradive površine, a tada je ispaljeno u toku jednog dana 838 protivgradnih raketa.

Sistem protivgradne zaštite je od 2015. u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a prema poslednjim podacima Državne revizorske institucije iz 2018, za samo tri godine, od 2015. do 2017, grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara.

Podaci DRI pokazuju i da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara. Ulaganja u 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica u tom trenutku bila su vrlo slaba, samo u osnovne popravke.

Svaka opština je 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine, a te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Kako se navodi u izveštaju o reviziji svrsishodnosti protivgradne zaštite, nadležne institucije su poslednjih godina u proseku godišnje nabavljale 6.000 protivgradnih raketa, što je za 9.000 manje od minimuma koji je neophodan za odbranu od grada. Prema informacijama Sektora za vanredne situacije u čijoj nadležnosti je protivgradna zaštita bila do 2015, za dostizanje efektivnosti protivgradne zaštite od 70 odsto optimum je 25.000 raketa.

DRI ističe da je evidentno da nedostaju sredstva, ali to nikako ne može biti opravdanje, pogotovo ako se zna da godišnje štete iznose 40 miliona evra, a da je za efikasnu odbranu od grada godišnje potrebno u nabavku raketa uložiti sedam miliona evra.

Problem, osim u nemogućnosti da se raketama zaštite svi usevi u velikoj meri, doprinosi i to što je u Srbiji i dalje veoma mali broj poljoprivrednog zemljišta osiguran od elementarnih nepogoda.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan kaže za Danas da je važno osiguravati zemlju jer i to što imamo protivgradnih raketa je par hiljada, a osim toga mnoge stanice nisu aktivne, a strelci su stariji ljudi koji ili nisu plaćeni ili nisu obučeni, a novih radnika nema.

„Imamo 4,1 milion hektara obradive zemlje, ali koristi se 3,4 miliona, od toga samo 10 odsto se osigurava, a glavni razlog je to što seljaci misle da je trošak, što i jeste kada nema nevremena, ali i izgubljeno poverenje poljoprivrednih proizvođača u osiguranja“, ističe Branislav Gulan i navodi primer od prošle godine gde poljoprivrednici u Zapadnoj Srbiji koji su osigurali zasade nisu mogli da naplate to od osiguravajućih kuća jer im je voće uništio sneg u maju, a osiguranje sneg ne prepoznaje kao elementarnu nepogodu.

Gulan kaže da u Srbiji ne postoji navika da se osigurava i da su štete ogromne.

„Na primer, 2017. imali smo veliki pad poljoprivredne proizvodnje jer je šteta te godine samo od elementarnih nepogoda bila 1,5 milijardi dolara. Naša godišnja proizvodnja je između četiri i pet milijardi dolara u proseku, a te godine ona je iznosila trećinu“, napominje Gulan i kaže da država te godine nije proglasila elementarne nepogode jer bi onda morala to da nadoknadi, a za to nije bilo novca.

U poslednjih pet godina imali smo štetu, kako kaže, koja je na nivou jedne godišnje poljoprivredne proizvodnje.

Šef odeljenja za osiguranje poljoprivrede u Triglav osiguranju Radoje Živanov kaže da oni imaju značajan portfolio osiguranja useva i plodova na našem tržištu i da broj osiguranika svake godine raste kako u smislu osiguranih površina, tako i u smislu novih klijenata.

„Najčešće se osiguravaju usevi i plodovi kao najdominantniji vid poljoprivredne proizvodnje, dok osiguranje životinja nije toliko obuhvaćeno osiguranjem ali se trudimo da konstantnom promocijom i dobrom ponudom pospešimo i ovaj vid osiguranja“, ističe Živanov.

On kaže da oni redovno i u skladu sa propisanim rokovima isplaćuje štete, te da su svi izlasci na teren pravovremeni i bez kašnjenja izvršeni na stručan način, u skladu sa uslovima pod kojima su osiguranici zaključili osiguranje. Na pitanje da li se dešava da se u osigurano od „elementarnih nepogoda“ ne ubraja kada, na primer, tokom maja padne sneg i uništi useve Živanov kaže da u Triglavu ne postoji kao osigurani rizik šteta od snega u proizvodnji malina.

„U Triglav osiguranju kod osiguranja useva i plodova postoje osnovni rizici, a to su grad, požar i udar groma, koji se najčešće i najviše osiguravaju na našem tržištu, kao i dopunski rizici kao što su olujni vetar, što je vetar brži od 17,2 metra u sekundi, poplava, prolećni mraz, osiguranje količine i kvaliteta plodova koji se mogu osigurati prema potrebi osiguranika, te se u skladu sa tim rizicima i željama naših klijenata vezanim za njih formiraju polise, naplata premije osiguranja i na kraju isplata štete“, ističe Živanov za naš list.

Direktor zadruge „Agro eko voće“ iz Arilja Božo Joković kaže da je poslednjim elementarnim nepogodama napravljena velika šteta celom voćarstvu u njihovom kraju.

„Vrlo malo imamo zaštićenih područja, malo je protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje, ali moramo da to ispravimo i da napravimo sistem zaštite, jer nema koristi od osiguravanja“, ističe Joković za Danas.

On napominje da to jeste velika investicija, da pomoć od protivgradnih raketa jeste dobra, ali da je jedini način da se usevi zaštite da se napravi zaštitni pojas.

„Potrebna je zaštita protivgradnim i kišnim mrežama, ali i država da pomogne u tome proizvođačima, jer moramo da podignemo proizvodnju. Ove godine sa malinama nećemo imati ni trećinu neke normalne proizvodnje zato što je sve pod otvorenim nebom, a proizvođači nisu mogli adekvatno da pripreme zasade“, napominje Joković i dodaje da ćemo umesto da budemo svetska velesila ove godine imati minornu proizvodnju maline.

Ko u Evropi finansira zaštitu od grada

Za sisteme protivgradne zaštite u Hrvatskoj 50 odsto sredstava obezbeđuje se iz državnog budžeta, a drugu polovinu dele osiguravajuće kuće i opštine, u Austriji odbrana se ugovara sa opštinama, s tim da 75 odsto sredstava daju poljoprivredni proizvođači, a 25 odsto Ministarstvo poljoprivrede.

U Grčkoj sve finansira Ministarstvo poljoprivrede iz sredstava obaveznog osiguranja poljoprivredne proizvodnje, dok u Francuskoj osim resornog Ministarstva zaštitu useva od elementarnih nepogoda finansiraju i udruženja poljoprivrednih proizvođača. U Nemačkoj deo sredstava daje Vlada, a jedan deo zainteresovani privatnici.