Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda je na sednici održanoj 30. avgusta ove godine doneo odluku o uspešnom završetku sedme revizije stendbaj aranžmana sa Srbijom.
Drugim rečima, Srbija uspešno privodi kraju aranžman sa MMF-om što je i prvi put od 2000. godine da je aranžman priveden kraju i da su ispunjeni njegovi ciljevi.
U saopštenju Fonda ističe se da je realni BDP iznad pretkriznog nivoa, nažalost skoro celu deceniju nakon izbijanja krize. Zatim, da se popravljaju uslovi na tržištu rada, kao i da je inflacija i dalje unutar ciljnog koridora dok je deficit tekućeg računa zabeležio pad.
„U isto vreme, izgradnja jačih institucija i dalji napredak u realizaciji programa strukturnih reformi su neophodni za unapređenje ekonomske efikasnosti“, stoji u saopštenju koji je potpisao Tao DŽang, zamenika direktora Izvršnog odbora Fonda.
MMF ističe i dobre rezultate po osnovu budžetskih prihoda koji su omogućili da smanjenje rashoda bude manje od prvobitno planiranog u okviru programa.
„Međutim, obuzdavanje obavezne tekuće potrošnje je i dalje važan prioritet u cilju smanjenja javnog duga. Modernizacija obrazovanja, jačanje poreske administracije i restrukturiranje državnih i javnih preduzeća treba da se sprovedu bez odlaganja“, poručio je Fond.
U principu u izveštaju Fonda nema iznenađenja, s obzirom da je i prethodno misija u poseti Beogradu bila zadovoljna viđenim. Kako ističe ekonomista Ivan Nikolić, sporazum se privodi kraju, a u saopštenju Fonda nema ni nekih posebnih zamerki ni konkretnih preporuka.
„U ovom aranžmanu svi su zadovoljni. Posebno Fond, jer su napokon priveli kraju jedan aranžman u Srbiji. Osim toga ovo im je jedan od najboljih aranžmana poslednjih godina i služiće im kao pokazni primer. Nama ostaje sada da stavimo tačku na saradnju sa MMF-om i pređemo u novu fazu razvoja u kojoj ćemo ostvarivati više stope privrednog rasta“, ocenjuje Nikolić uz komentar da upravo to nije u korelaciji a ciljevima Fonda. Prema njegovim rečima, MMF traži da se štedi, a ne može se ostvarivati visok rast ako se ne troši.
„Postigli smo stabilnu inflaciju, stabilan devizni kurs i skoro izbrisali budžetski deficit. Smanjena je spoljna neravnoteža i finansijski sektor je stabilan. Time je iscrpljen mandat Fonda i ne vidim šta bi mogli biti ciljevi nekog novog aranžmana, osim da za tri godine budemo na istom mestu“, ističe Nikolić.
On napominje da je sada na redu ozbiljna analiza kako pospešiti privredni rast, a ne pokvariti bilanse.
„Tu treba da dominira privredni sektor i privatne firme da povuku investicijama, a ne država. Međutim, ja ne vidim taj privatni sektor“, ocenjuje Nikolić.
S druge strane, ekonomista Mlađen Kovačević smatra da MMF daje pohvale kada se radi po njihovim uputstvima, ako se uredno vraćaju krediti i ako se štedi što je ponekad dobro, ali često je kontraproduktivno.
„Oni su neka vrsta svetskog policajca koji obezbeđuje da zemlje vraćaju dugove. Kažu da smo ostvarili poboljšanje poslovne klime i prognoziraju rast od tri odsto, a još na početku godine je Hidrometeorološki zavod upozoravao na sušu. Od tri odsto nema ništa, biće dobro ako bude i jedan“, ističe Kovačević upozoravajući da ne treba pohvale MMF-a uzimati zdravo za gotovo. Dobar primer je 2000. godina u kojoj je tadašnji predsednik MMF-a Mišel Kemdesi hvalio Argentinu kao primer za makroekonomske udžbenike kako se zemlja može izvući iz problema uz recepte MMF-a, a ni godinu dana kasnije ta ista zemlja je bankrotirala.
Marko Malović, profesor na Institutu ekonomskih nauka, ističe da MMF ima svoju misiju i da ocenjuje da li postoji dovoljno makroekonomskog zdravlja, da spoljni dug nije previsok, da nema previše loših kredita kako ne bi bila ugrožena otplata privatnog duga i da ima dovoljno spoljne likvidnosti za otplatu javnog duga.
„Kada ništa od ovoga nije ugroženo MMF neće davati oštre kvalifikacije. Činjenica je da je pre tri godine situacija bila nezavisnija nego danas. Isto tako može se govoriti o tome da li je sva štednja morala ide preko leđa penzija i plata u javnom sektoru ili su se mogle uštede naći negde drugde. I u saopštenju MMF-a, doduše na fin način, pomenuto je da u stvari nismo ni pipnuli javna preduzeća, kako njihovu profitabilnost tako ni prezaposlenost“, objašnjava Malović.
Vladimir Gligorov, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ističe da program sa Fondom nema za cilj ubrzanje rasta. „Zapravo rast je žrtvovan da bi se ostvarila fiskalna konsolidacija. To je trebalo, ko što se i ističe u saopštenju, da poveća sigurnost privatnih ulaganja, koja međutim nisu naročito povećana posebno ove godine. To se pripisuje nedovoljnoj finansijskoj konsolidaciji i nesprovedenim reformama. U tome nema ništa novo. MMF je podržao program stabilizacije, a njegovu preporuku da se paralelno izvrše promene pre svega u javnom sektoru vlada nije sprovela“, ocenjuje Gligorov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
