Srbima treba 16 godina da zarade za stan, Britancima pet

Ipak autori MAT-a prognoziraju da bi rast industrijske proizvodnje do kraja godine mogao dostići šest odsto.

U junu i julu je usporena prerađivačka industrija pre svega zbog proizvodnje motornih vozila, prehrambene industrije, proizvodnje naftnih derivata i proizvodnje nemetala i minerala. Stamenković je istakao da je u oblasti autoindustrije tome doprineo štrajk u Fijatu, ali da je u avgustu ova oblast opet izbila na vodeće mesto po doprinosu industrijskom rastu, ali da se deo toga odnosi na nadoknađivanje propuštenog u julu.

Kod prehrambene industrije javio se problem značajnog smanjenja proizvodnje mesa, za pet odsto u avgustu u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Oblast koja od početka godine stabilno raste je proizvodnja gume, za 13 odsto u prvih osam meseci u odnosu na isti period 2016. S druge strane avgustovski rast industrije naftnih derivata od 16 odsto je prema rečima Stamenkovića incidentan i očekuje se njegov povratak na nivo nešto veći od prošlogodišnjeg proseka.

Rast izvoza se približio rastu uvoza, pa je u prvih osam meseci izvoz porastao za 12,9 odsto, a uvoz za 13,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali ovo znači i rast spoljnotrgovinskog deficita. Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu iznosila je 79 odsto. Stamenković je istakao i rast neto stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci ove godine od 10,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pa su SDI dostigle 1,36 milijardi evra. Istovremeno, odliv po osnovu SDI iznosio je 1,1 milijardu evra, od čega 418 miliona po osnovu dividendi, 43 miliona evra po osnovu kamata, dok je 645 miliona evra po osnovu reinvestirane dobiti, što je u stvari dobit koja nije isplaćena vlasnicima. Ovo znači da je čisti priliv stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci ove godine iznosio 259 miliona evra.

Prema rečima Ivana Nikolića, saradnika MAT-a, ukoliko želimo veće stope privrednog rasta biće nam potrebne mnogo veće investicije nego do sada. Naime, u 2016. kao i u 2015. godini bruto fiksne investicije su iznosile svega 17,7 odsto BDP-a što je daleko manje od investicija u zemljama Centralne i Istočne Evrope gde su preko 20 odsto. Za zemlje naše razvijenosti preporučuje se da se čak 25 odsto BDP-a investira. Nikolić ističe da su u zemljama EU investicije ravnopravno raspoređene između ulaganja u opreme i mašine (i intelektualnu svojinu) i građevinske investicije. U okviru građevinskih investicija podjednako se ulaže u stanogradnju i komercijalne objekte (uz infrastrukturu). U Srbiji je situacija drastično drugačija, pa dok je ulaganje u stanogradnju u EU 24 odsto ukupnih investicija u Srbiji je to svega 5,5 odsto. U Srbiji investicije u stambenu izgradnju čine svega jedan odsto BDP-a, dok je prosek za EU 3,5 odsto, a najrazvijenije zemlje ulažu i preko pet odsto BDP-a.

„Danas se u Srbiji gradi 10.000 stanova, a nekada u vreme subvencionisanja stambenih kredita i 18.000. Glavni problem u ovoj oblasti je svakako nizak standard građana. U Velikoj Britaniji za prosečan stan je potrebno 5,2 godišnje neto plate, a u Srbiji za stan od 57 kvadrata koji se uzima kao prosečan 16 godišnjih plata. Takođe, postoji i prilično velika ponuda od 3,1 miliona stambenih jedinica i problemi sa natalitetom. Ali slično je i u drugim zemljama, a oni opet mnogo više ulažu u stanogradnju“, napominje Nikolić.