Napolju 40 stepeni, a radnici na ulici: Šta kaže zakon, a kako se ponašaju firme?

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, trenutne temperature u Srbiji se klasifikuju kao „ekstremno visoke“. Na teritoriji cele zemlje proglašeni su žuti i narandžasti meteoalarmi.

Narandžasti meteoalarm znači da su temperature visoke i da mogu biti opasne po ljude i životinje.

Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je preporuku da se izbegava boravak napolju u toku naјtopliјeg dela dana – od 10 do 17 časova.

Preporuke su i da se izbegavaju naporne fizičke aktivnosti, a ukoliko je neophodno, preporučuje se odlaganje za hladniјi deo dana, rano uјutru ili kasno popodne.

Ipak, za građevinske radnike, putare i druge koji rade na otvorenom, ovo samo i ostaje na novu preporuke, s obzirom na činjenicu da ih deo poslodavaca ne primenjuje.

To nije čudno, ako se uzme u obzir da zakoni ne obavezuju poslodavce ni na šta u vezi sa visokim temperaturama, već oni sami donose procenu o bezbednosti.

Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije za Danas kaže da ne postoji zakonom propisana maksimalna spoljna temperaturu u slučaju koje bi poslodavac imao obavezu da obustavi rad na otvorenom.

„Ipak, prema stavu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, iznetom u Smernicama za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama, kada temperatura vazduha u letnjim mesecima prelazi 36 stepeni, zaposleni koji obavljaju poslove na otvorenom, kao što su poslovi u građevinarstvu, poljoprivredi i slično, smatra se da rade u nepovoljnim radnim uslovima, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje“, objašnjava ona.

Na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljene su ove Smernice.

Još 2007. godine Vlada Srbije donela je Preporuku kojom se poslodavcima sugeriše da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, naročito u periodu od 11 do 16 časova, ali samo ukoliko to dozvoljava proces rada.

Poslodavac je dužan da u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Takođe, on je dužan da Aktom o proceni rizika uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama.

U Smernicama se navodi da poslodavac ne može uticati na spoljašnje faktore, kao što su sunčevo zračenje, temperatura i vlažnost vazduha, ali primenom mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može se u velikoj meri izbeći ili smanjiti toplotni stres.

„Mere koje su poslodavci dužni da primenjuju pri radu na otvorenom pri visokim temperaturama su: organizacione, tehničke, zdravstvene, promena režima rada i dr., što u praksi podrazumeva čestu zamenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i rashlade, obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih i drugo“, navodi Budimčević.

U praksi to znači da nije propisana zabrana rada u slučaju visokih temperatura, ali poslodavac mora biti svestan svoje odgovornosti za bezbedan i zdrav rad.

Ona objašnjava i da Inspekcija rada ima mogućnost redovnih i vanrednih nadzora.

„I radnik sam može prijaviti rad na suncu na visokim teperaturama, u kom slučaju inspekcija izlazi na teren, utvrđuje činjenice i okolnosti i preduzete mere. Ukoliko utvrde nepravilnosti, imaju obavezu da podnesu prekršajnu prijavu protiv poslodavca i da izdaju nalog da se rad obustavi do 16 časova“, kaže naša sagovornica.

Ona ističe i da radnik ima pravo i obavezu da se pažljivo upozna sa relevantnim informacijama datim od strane poslodavca i da se pridržava svih propisanih mera, kao i da bez odlaganja obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.

„Takođe, radnik može prijaviti Inspekciji rada, rad na visokim temperaturama, ukoliko smatra da su mu bezbednost i zdrvalje ugroženi, odnosno da nisu preduzete sve preventivne mere od strane poslodavca da do rizika ne dođe. Razlozi za to mogu biti ako radniku nisu obezbeđena odgovarajuća sredstva ili oprema za ličnu zaštitu u ovakvim uslovima, kao i ako nisu napravljene promene u organizaciji rada – naročito ako rad nije obustavljen ili pak olakšan u periodu od 11-16 časova ukoliko to dozvoljava proces rada. A na Inspekciji je onda da utvrdi činjenično stanje i reaguje“, kaće Budimčević.

Po zakonu, kako dodaje, radnik ima pravo i da prekine rad zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja njega i drugih lica.

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić potvrđuje za Danas da ne postoji zakonska zabrana rada na otvorenom pri visokim temperaturama, niti postoji definisana granica koja je to temperatura, ali je poslodavac dužan na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu primeni sve mere prevencije za bezbedno i zdravo radno mesto.

Inspektorat za rad, kako ona objašnjava, može kazniti poslodavca koji nije preduzeo ove preventivne mere novčanim kaznama.

„Takođe, poslodavac je dužan da Aktom o proceni rizika uzme u obzir i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i tu Inspektorat može da reaguje proverevajući ovaj dokument. Tamo gde imamo sindikate oni vode računa šta piše u Aktu o proceni rizika, štaviše treba da aktivno učestvuju u njegovoj izradi“, smatra naša sagovornica.

Ona kaže da veliki broj poslodavaca preporuke i smernice koje postoje ne primenjuje i da samo apeli na njihovu savest nikada nisu bili dovoljni.

„Postoji naravno i mogućnost da se ukoliko temperatura pređe 40 stepeni proglasi vanredna situacija u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama, ali je to onda u nadležnosti grada, opštine ili Vlade“, objašnjava Andrić.