Srednji kurs po meri bankara

Broj onih koji su spremni da obezbede krov nad glavom zadužujući se kod banaka iz dana u dan raste. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, poslovne banke su do kraja maja plasirale na tržište stambenih kredita oko 124 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od 21,1 odsto. Paralelno sa sve većom jagmom za tom vrstom pozajmice, raste broj onih koji se obraćaju Narodnoj banci Srbije, tražeći savet, kako da se zaštite od eventualnih štetnih odluka poslovnih banaka. Na adresu Centra za zaštitu korisnika NBS, u prethodnih šest meseci ove godine stiglo je 417 progovora na rad banaka, a 151 primedba odnosila se na kredite. Na osnovu analize prigovora uočeno je da nije mali broj onih klijenata banaka koji nisu dobro razumeli svoja prava i obaveze koje proizilaze iz zaključenih ugovora. Iz toga se, međutim, ne može steći utisak da banke zloupotrebljvaju neobaveštenost građana . Logično je da se svako, pre nego što potpiše ugovor, obavesti u banci o uslovima kreditiranja- kažu za Danas u Centru za zaštitu korisnika NBS.

Margina za menjačke poslove od 1,5 do dva odsto

– Kada je reč o menjačkim poslovima procedura obavezuje da maksimalna margina za efektivu, između kupovnog i srednjeg, ali i srednjeg i prodajnog, može da se kreće između 1,5 do dva odsto. Tu marginu propisala je Narodna banka Srbije , koja je utvrdila da banke mogu samo jednom u toku dana da formiraju svoju kursnu listu sa prodajnim i kupovnim kursom, koji se kreće u okviru raspona utvrđenog jutarnjeg kursa. To praktično znači su oscilacije kursa veća, to su i kranje marige,od kupovnog do prodajnog veće, objašnjava za Danas Sonja Miladinovska, i dodaje da je međubankarsko tržište pravi odraz ponude i tražnje i da ne postoji nikakav esnafski ugovor ili dogovor među bankama, koji bi doveo banke u povlašćeni položaj.

Ali, da se i pored opreznosti korisnici stambenih kredita mogu suočiti sa problemom sa kojim se susreo jedan čitalac Danasa , čiji je indetitet poznat redakciji.
– Pre nego što smo podigli stambeni kredit , supruga i ja smo obišli osam banaka , kako bismo pronašli onu pravu. Kreditne uslove tih banaka „stavili smo na papir“ i računica je pokazala da ono što nam je ponudila EFG Eurobanka, najviše odgovaralo našim zahtevima. Ali, već na prvom koraku smo se „sapleli“- otvaranje i vođenje tekućeg računa nije besplatno, iako je referent te banke, pre nego što smo ušli u proceduru, tvrdio suprotno. Nešto slično dogodilo se i prilikom naplate procene objekta za hipoteku. Rekli su nam da cena te usluge kopšta 120 evra, da bi posle obavljenog posla, cena skočila na 170 evra. To nerazumevanje sa bankom nastavljeno je i prilikom obračuna mesečne rate za kredit. Tako su tvrdili da će biti primenjen srednji kurs NBS, ispostavilo se da je to njihov srednji kurs, koji se razlikuje od onog zvaničnog, kaže sagovornik Danasa.
Marketing stručnjaci dobro znaju da ni jedna plaćena reklama ne može da postigne efekat kao dobar ili loš glas. Da se dobar daleko čuje,a loš još dalje, banke su postale svesne i sada nude ono što i reklamiraju. U Banci Inteza kažu da se krediti , bilo da je reč o stambenim, potrošačkim ili gotovinskim otplaćuju isključivo po srednjem kursu NBS na dana realizacije, odnosno dospeća mesečne rate.
– Stambeni krediti indeksirani u švajcarskim francima, realizuju i isplaćuju takođe po srednjem kursu NBS na dan realizacije, odnosno dospeća anuiteta, to jest mesečne rate. Vrednost euribora, odnosno libora usklađuje se kvartalno, 28. marta, 28. juna, 28. septembra i 28. decembra i u skladu s tim svim korisnicima stambenih kredita dostavljamo obaveštenje o promeni referentne vrednosti, a samim tim i anuiteta za naredni kvartal – izjavila je za Danas Maja Kolar,PR Banke Inteza.
Sonja Miladinovska, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke takođe tvrdi da ta banka kredite indeksirane u stranim valutama, obračunava po srednjem kursu NBS.
– Što se tiče kredita koje odobravamo pravnim licima, u zavisnosti od vrste kredita, puštanje i naplata kredita, ide po srednjem kursu, NBS. Ali, i to zavisi od ugovora, pa tako puštanje i naplata kredita može da bude i po tržišnom kursu. A, taj kurs, u zavisnosti od kretanja na tržištu, može biti srednji, iznad srednjeg ili i čak iznad tog gorenjeg srednjeg kursa. Sve te varijante srednjeg kursa se odnose i na puštanje novca i na naplatu kredita pravnim licima ili u zavisnosti od ugovora,odnosno i puštanje i naplata po tržišnom kursu, koji u zavisnosti od kretanja tržišta može biti i srednji, i iznad srednjeg, ili čak iznad tog gornjeg srednjeg kursa, što se odnosi i na puštanje novca i na naplatu kredita- kaže naša sagovornica.