Srpska energetska kriza i kako je tačno do nje došla

Ispadanje čitavih blokova iz sistema, nedostatak lignita, rekordno niske rezerve hidroenergije i ogromne svote novca koje se koriste za uvoz razlozi su zbog kojih je energetski ekspert, dr Nenad Jovanović, skovao termin Srpska energetska kriza. U autorskom članku za portal Klima101.rs Nenad Jovanović opisuje i kako je tačno do nje došlo.

Termoelektrane u Srbiji daju stabilnost snabdevanja električne energije iz sopstvene proizvodnje, sem kada to ne rade. Prirodna bogatstva lignita nam obezbeđuju sigurnost i smanjuju zavisnost od uvoza, sem kada ih nema na raspolaganju. Tako u najkraćem opisu izgleda Srpska energetska kriza.

Dok su se Evropa, pa i drugi kontinenti, suočavali sa nezaustavljivim rastom cena energenata poput nafte, gasa i uglja, u Srbiji smo se suočili sa potpuno odvojenim i izolovanim problemom. Umesto elektroenergetskog sistema koji svoju stabilnost zasniva na pouzdanim termoelektranama zadesio nas je sistem koji svoju stabilnost i sigurnost snabdevanja električnom energijom bazira na obnovljivim izvorima energije u vidu hidroelektrana i uvozu iz susednih zemalja.

U trenutku kada je cenovni bum električne energije trebalo zgrabiti i iskoristiti prirodne potencijale za pojačani izvoz električne energije, mi smo našim nedelovanjem destabilizovali elektroenergetski sistem i došli u situaciju da potrebnu potrošnju nadomestimo uvozom električne energije koji se meri stotinama miliona evra. Nedovoljno planiranje svih raspoloživih termo kapaciteta u trenutku istorijski visokih cena Evropskog tržišta električne energije, čini Srpsku energetsku krizu pojmom koji zasebno treba sagledati.

Kratak osvrt na energetsku krizu u Evropi

Tokom jeseni prošle godine desili su se nesvakidašnji poremećaji na energetskom tržištu u Evropi. Cene energenata poput prirodnog gasa i uglja su dostigle istorijske maksimume uzrokovane postpandemijskim razvojem ekonomije, nedovoljnim zalihama prirodnog gasa ali i nedostatkom proizvodnje električne energije iz vetra. Kako bi se nedostatak snabdevanja iz obnovljivih izvora energije nadoknadio, termoelektrane na ugalj i gas su povećale svoju proizvodnju što je dodatno uzburkalo tržište CO2 emisija.

Ceo ovaj sled događaja uticao je na velikoprodajne cene električne energije u Evropi koje su dostizale vrednosti i preko 10 puta veće od uobičajenih cena u poslednjih nekoliko godina. Republika Srbija kao deo tog jedinstvenog tržišta električne energije nije mogla da zaobiđe ove tektonske promene i veoma brzo se ceo talas promena odrazio na naše uslove.

Pred sam kraj 2021. i početkom 2022. godine cene na SEEPEX berzi (licencirani operator za organizovano tržište električne energije) su dostigle vrednosti od oko 500 €/MWh, ili oko 60 RSD/kWh. To ne znači da je trošak proizvodnje iz domaćih elektrana porastao, već da smo po toj ceni uvozili električnu energiju i održavali elektroenergetski sistem stabilnim.

Srpski scenario energetske krize

Ukoliko zanemarimo dešavanja na tržištu Evrope, Srbiju je zadesila zasebna energetska kriza koja nije bila uzrokovana stranim faktorima već nesistematičnim planiranjem domaćih resursa. Naime, u 2021. godini jedan od dva najveća agregata u termoelektrani Nikola Tesla B je prolazio kroz proces revitalizacije u periodu od maja do decembra. U takvoj situaciji treba planirati sva ostala raspoloživa postrojenja na najvišem nivou spremnosti kako bi se podmirile potrebe potrošnje električne energije.

Na osnovu raspoloživih javnih podataka sa Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E), sve termo i hidroelektrane su prošle kroz proces redovnog održavanja i nivo akumulacije hidroenergije je u junu 2021. bio na petogodišnjem maksimumu kako bi se spremno dočekala zimska sezona. Nažalost, te zalihe smo brzo potrošili i decembar 2021. smo dočekali sa rekordno niskim nivoom hidrorezervi ne samo za taj period već tokom cele kalendarske godine.

STIŽE ZIMA! Rezerve hidroenergije 1. nedelje decembra 2021. na kritičnom minimumu.

U jednom satu Srbija troši 5GWh el. en. (oko 30% je hidro). Tokom prošle nedelje potrošili smo rekordnih 40GWh iz hidrorezerve. Ovim tempom rezerve su prazne u januaru 2022.#Srbija #struja pic.twitter.com/wz0KlXFsfD

— Nenad Jovanovic (@shone_bate) December 9, 2021

I tu ne staju naši problemi. Ono što je stručnoj i široj javnosti bilo jasno tek 12. decembra, je činjenica da smo zimu dočekali i bez nužno potrebnih količina lignita za termoelektrane kojima pokrivamo oko 70% potrebe za električnom energijom. Svi ovi događaji su izazvali domaću energetsku krizu i bili smo prinuđeni da kroz velike količine uvezene električne energije održimo elektroenergetski sistem stabilnim i podmirimo povećanu potrošnju. Pomenute tektonske promene na energetskom tržištu Evrope su samo dolile ulje na vatru i novonastalu situaciju učinile još komplikovanijom. Na dnevnom nivou je uvoz koštao i do 10 miliona evra pa je ukupni projektovani trošak uvoza narastao na 500 miliona evra za uvoz električne energije tokom zimskog perioda kako prognoziraju iz nadležnog ministarstva

Trenutna situacija

Umesto da ugrabimo priliku i Evropsku energetsku krizu okrenemo u našu korist, snabdevanje električnom energijom iz sopstvenih kapaciteta u Srbiji još uvek ne funkcioniše punim kapacitetom. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u prva dva meseca 2022. ostvaren je pad proizvodnje u energetskom sektoru od 26% u odnosu na isti period prošle godine. U pogledu proizvodnje termo i hidroelektrana taj pad iznosi 24% u odnosu na isti period prethodne godine, pokazuju podaci ENTSO-E.

Ministarstvo rudarstva i energetike je takođe saopštilo da nivo dovoza uglja nije dovoljan za rad svih termoblokova i da je dalji uvoz struje potreban tokom veće potrošnje po cenama koje se kreću od 150-250 €/MWh. Dogovoren je i uvoz iz rudnika uglja Pljevlja koji će EPS-u isporučiti 300.000 tona uglja zbog smanjene domaće proizvodnje uglja. Planira se i saniranje odlagališta na površinskom kopu Drmno sa ciljem povećanja stabilnosti i proizvodnje lignita.

Da li ćemo sledeću zimu dočekati spremni?

Letnji period je rezervisan za standardne remonte i po koju revitalizaciju blokova termo i hidroelektrana kako bi se zima dočekala sa punim hidro akumulacijama i dovoljnim količinama uglja za termoelektrane

Značajnija rekonstrukcija je u junu planirana za  TENT A1, koji pored proizvodnje električne energije snabdeva i Obrenovac toplotnom energijom. Rekonstrukcija je inicijalno trebalo da bude završena do septembra, ali rok je već sada pomeren do oktobra 2022. Međutim, da bi se izvršila rekonstrukcija bloka TENT A1 potrebna je saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju EPS još uvek nije obezbedio što dodatno otežava planiranje.  To praktično znači da se još uvek čeka na ozakonjenje objekta TENT A1 i A2 u gradskoj opštini Obrenovac.

Sa druge strane treba planirati i hidrorezerve. U martu 2022. godine akumulacije hidroenergije u Srbiji su dostigle rekordni petogodišnji minimum od 159 GWh i u narednom periodu treba očekivati njihov rast usled povoljnijih hidroloških uslova. Dovođenje hidrorezervi na potreban nivo od 400-450 GWh pre zimske sezone predstavljaće veliki izazov s obzirom na trenutnu stopu njihovog  punjenja.

U martu su hidroelektrane proizvele 27% struje manje zbog niskih hidrorezervi i nešto lošijih hidroloških prilika, što nije zadesilo samo Srbiju već i zemlje poput Italije, sa padom od 41%, i Španije sa 52% manje hidro proizvodnje u odnosu na mart prethodne godine.

Srpska energetska kriza kao fenomen jedne nepoželjne i kratkotrajne energetske tranzicije nam je ukazala da naizgled stabilna proizvodnja termoelektrana u Srbiji postaje varijabilna, nepredvidiva i nepouzdana. Prirodne rezerve lignita na neprirodan način postaju ograničavajući faktor termo sektora koji skupo košta. Usled stalne promene planiranja remonta, nedovoljne količine iskopanog uglja i niske hidroenergije u akumulacijama sve je izvesnije da će Srpska energetska kriza potrajati.

Ova pokazna vežba nam je ukazala da smo već bačene milione na uvoz mogli da uložimo u izgradnju novog kapaciteta poput reverzibilne hidroelektrane Bistrica i da investiranje u prošlost i zastarelu tehnologiju nije prava prespektiva. Ukoliko nastavimo sa nesistematičnim pristupom planiranja i održavanja elektroenergetskog sistema, energetska tranzicija će nas mnogo koštati a održivost poslovanja EPS-a će postati upitan.