Foto: Pixabay / SonelNauka u Srbiji treba da bude u funkciji privrede – izjavio je državni sekretar Ministarstva privrede Branimir Stojanović, govoreći na konferenciji od četvrtoj industrijskoj revoluciji u organizaciji Fijata i Mašinskog fakulteta. Stojanović je naglasio da je za otvaranje poglavlja 20. u pregovorima sa EU potrebno da Srbija izradi nove industrijske politike.
„Znanje i praksa iz globalnih kompanija kao što je Fijat mogu da ubrzaju uvođenje Industrije 4.0 u našu privredu“, rekao je Stojanović, dodavši da će i domaći dobavljači morati da se modernizuju kako bi ostali deo lanca snabdevanja ovakvih kompanija.
Direktor Fijatove fabrike u Kragujevcu Alesio Leonardi podsetio je da je Fijat do sada u Srbiji uložio 1,4 milijarde evra i istakao da je kragujevačka fabrika jedna od najsavremenijih u Fijat Krajsler grupi i da ima „srebrni nivo svetskog standarda u proizvodnji“.
Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot je ocenio da četvrta industrijska revolucija briše granice između fizičkog i digitalnog sveta i dodao da će ubuduće proizvodnja biti vođena trendovima koji uključuju internet stvari, obradu velikih baza podataka („big data“) i robotiku. On je upozorio i na negativne posledice Industrije 4.0 uključujući otkaze koji će neminovno uslediti, širenje jaza između velikih firmi koje mogu da primene sve tehnološke inovacije i malih kojima će to biti sve teže, kao i potencijalnu zloupotrebu privatnih podataka.
Mauro Bosio iz FCA grupe je naglasio da već sada u svetu postoji 30 milijardi uređaja povezanih na internet i objasnio kako Fijat Krajsler koristi tehnologiju radi unapređenja proizvodnje, između ostalog i kroz pravljenje digitalnih modela fabrika što omogućava dizajniranje procesa rada koji su ergonomski lakši za radnike, pa sve do 3D štampe i upotrebe pametnih satova u proizvodnji.
Branislav Savić, direktor u Bol pekidžingu, naglasio je da je u njegovoj industriji teže primeniti digitalne inovacije nego u IT industriji, ali da postoje mogućnosti za napredak. Stefan Lazarević, direktor NCR-a u Srbiji, objasnio je da tehnologija danas omogućava da se popravke koje su ranije iziskivale slanje inženjera na teren i dugotrajne intervencije sada završe ili komunikacijom jedne mašine sa drugom, bez ikakvog kontakta sa čovekom ili daljinski, bez potrebe da se čovek šalje na teren.
„Recimo, kada podižete novac sa bankomata, nekad odmah dobijete novac, a nekad morate da sačekate par sekundi duže. U tom periodu dok čekate, mašine međusobno komuniciraju otklanjajući neki problem i kada ga reše, vi dobijete svoj novac“, rekao je Lazarević, čija je kompanija poznata upravo po proizvodnji bankomata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
