Srpska privreda među najviše pogođenim poskupljenjem energenata

Cena uglja je upetostručena, dok je cena električne energije gotovo udesetostručena, navodi se u analizi “Ko je u industriji najviše pogođen munjevitim rastom cena energije?” urednika MAT-a Ivana Nikolića.

Prema njegovoj analizi neposredan povod za poskupljenje energije je naglo ukidanje restriktivnih zdravstvenih mera i pojačani optimizam u pogledu globalnog ekonomskog oporavka, gde proizvodnja u kratkom roku nije mogla da odgovori tražnji.

“Međutim, već sredinom leta poremećaj pojačavaju drugi pridruženi faktori i okolnosti bez presedana. Smanjena je globalna proizvodnja gasa (SAD još nije dostigao proizvodnji iz predkriznog perioda, probleme ima i Norveška), uz dugoročno smanjivanje proizvodnje energije iz fosilnih goriva (energetska tranzicija znači promenu od fosilnih ka čistim, obnovljivim izvorima energije). Pandemija je otežala transport uglja (ali tu su i politički razlozi – Kina obustavlja kupovinu uglja iz Australije, i sve više se okreće Rusiji). Vremenske prilike su pogoršale neravnoteže na tržištu gasa – oštra zimska hladnoća na južnoj i letnja žega na severnoj hemisferi povećale su potražnju za grejanjem i hlađenjem”, navodi se u ovoj analizi.

Uz sve to prazne se globalne zalihe gasa i to uoči zimske sezone na severnoj hemisferi. Pored toga geopolitičke napetosti jačaju pošto Severni tok 2 nije pušten u rad, a sporiji je i dotok ruskog gasa Evropi zbog Ukrajine. Pri tome, snaga vetra je u Evropi sve slabija, što redukuje proizvodnju vetroelektrana.

Analitičari za sada procenjuju da poremećaj nema kapacitet izazivanja recesije i da ima snagu energetskog šoka zabeleženog 70-ih godina prošlog veka ili pred kraj prve decenije ovog milenijuma. Optimizam nalaze isključivo u proceni privremenog i prolaznog karaktera krize.

Da bi utvrdio koje privredne grane najviše pogađa poskupljenje energenata Nikolić je napravio indikator energetske rentabilnosti prerađivačke industrije.

U poređenju sa evropskim zemljama, Srbija očekivano pripada grupi zemalja sa nadprosečnim učešćem troškova goriva i energije u dodatoj vrednosti prerađivačke industrije.

Ako izuzmemo Luksemburg, koji po ovom indikatoru jeste na začelju Evrope, ali koji i ne živi od prerađivačkog sektora, grupu zemalja sa tzv. energetski najmanje rentabilnom proizvodnjom čine: Grčka, Letonija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Bugarska.

Dalje, posmatrano na nivou oblasti prerađivačke industrije, u Srbiji najveće opterećenje troškovima energije trpe proizvodnja osnovnih metala i proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih metala.

“Lane su troškovi goriva i energije reda veličine milion evra generisali samo 1,2 miliona evra dodate vrednosti u proizvodnji osnovnih metala, odnosno 2,7 miliona evra dodate vrednosti u proizvodnji proizvoda od ostalih nemetalnih minerala. Pri tome, unutar oblasti proizvodnja osnovnih metala u grani proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, troškovi goriva i energije čak za 2,3 puta premašuju njenu generisanu dodatu vrednost”, navodi se u analizi uz napomenu da se ovim dvema oblastima duguje blizu sedam odsto ukupne dodate vrednosti prerađivačke industrije i 10 odsto izvoza prerađivačke industrije.

Još tri oblasti prerađivačkog sektora imaju natprosečni udeo troškova goriva i energije u dodatoj vrednosti. Reč je o proizvodnji drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja, Proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda te proizvodnji prehrambenih proizvoda.

Od ovih pet oblasti zajedno potiče tačno 30 odsto ukupne dodate vrednosti prerađivačkog sektora i isto toliko izvoznih prihoda prerađivačkog sektora.