Srpska privreda raste sporije od regiona

„Osnovni problem privrede je niži trend rasta od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. Ne može se celo usporavanje privrede pripisati usporavanju EU. U prva tri kvartala prošle godine kvartalni rast BDP-a bio je oko jedan odsto, a u četvrtom kvartalu 0,3 odsto, što je oko 1,2 odsto na godišnjem nivou. Nijedna zemlja CIE nema toliko usporavanje u poslednjem kvartalu, što ukazuje da su problemi unutrašnji. Ono što država može da uradi jeste da reši problem lošeg menadžmenta u EPS-u, ali umesto toga vlada minimizira štetu ili je čak negira“, rekao je Milojko Arsić, glavni urednik Kvartalnog monitora.

On je ukazao na potrebu za antirecesionim merama države, s obzirom da postoji fiskalni prostor između budžetskog suficita i umerenog deficita do jedan odsto BDP-a koji ne bi ugrozio javni dug.

„Najveći efekat imaju javne investicije, kao i ulaganje u nauku i inovacije. Država bi trebalo da odustane od dividendi javnih preduzeća, jer imamo apsurd da se uzima novac iz javnih preduzeća za investicije za suficit budžeta“, napominje Arsić, dodajući da je to možda bilo opravdano 2014. i 2015, ali ne i sada.

Arsić ukazuje i na veliki rast deficita platnog bilansa poslednje dve godine pre svega zbog jačanja dinara u odnosu na evro.

„Rast robnog deficita ne može se objasniti samo uvozom opreme zbog investicija, jer i druge zemlje CIE koje su imale visoke stope rasta su istovremeno imale ravnotežen platni bilans ili čak suficit. Jačanje dinara od šest odsto u odnosu na evro poslednje dve godine nema uporište u realnoj snazi ekonomije, a istovremeno produktivnost stagnira. Samo još hrvatska kuna i rumunski lej je jačao u odnosu na evro u CIE, sve ostale valute su slabile“, upozorio je Arsić napominjući da bi NBS trebalo da interveniše tako da dopusti da dinar oslabi prema evru.