Srpske firme od ruskih traže novac unapred

U kragujevačkoj mlekari “Kuč” koja izvozi svoje proizvode u Rusiju ističu da kupac iz te zemlje od početka rata u Ukrajini pun iznos narudžbe plaća unapred, odnosno 20 dana pre isporuke.

Prema rečima vlasnika tog preduzeća Jezdimira Kuča kupac u novonastalim uslovima robu dobija na kapiji mlekare i preuzima rizik transporta.

Sa druge strane, od početka vojne intervencije Moskve u Ukrajini prepolovljene su količine proizvoda koje ta mlekara isporučuje ruskom tržištu.

Ranije su mlečni proizvodi otpremani u dve do četiri ture mesečno dok se to sada svelo na jednu do najviše dve. Ipak, kako objašnjava Kuč, porudžbina za maj je povećana.

Da će se srpski izvoznici, među kojima ima dosta onih koji se bave prodajom poljoprivrednih proizvoda i hrane, suočiti sa rapidnim smanjenjem izvoza u Rusiju zbog ratnih zbivanja u Ukrajinu je nešto na šta je stručna javnost upozoravala od samog starta tog sukoba.

Transport robe zbog rata se više ne odvija preko ukrajinske teritorije već obilazno preko baltičkih zemalja. To poskupljuje cenu transporta a probleme stvara i to što su ruske banke isključene iz SWIFT sistema platnog prometa.

Eksperte pak ne iznenađuje da su se promenile okolnosti trgovine u ratnim uslovima i navode da je to novonastala pogodnost sa kojom se susreću srpski izvoznici na rusko tržište.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da je činjenica da ruski kupci, poput onih u mlekari Kuč, robu plaćaju unapred dobra stvar koja u velikoj meri olakšava poslovanje i daje sigurnost izvozniku.

– Ranije uglavnom nije bio slučaj da se unapred plati celokupna količina robe ali su se očito uslovi trgovanja promenili. Srpskim izvoznicima svakako znači da novac dobiju što pre. Takav aranžman je najsigurniji i sasvim sigurno donosi benefit našim preduzećima koja izvoze u Rusiju – objašnjava Prostran.

Kada je pak reč o padu potražnje za proizvodima iz Srbije, pa tako i mleka, od strane ruskih kupaca naš sagovornik navodi da je to logična posledica poskupljenja i komplikovanja transporta robe do krajnjeg cilja u Rusiji.

– Transport poljoprivrednih proizvoda i hrane u Rusiju iz naše zemlje uglavnom se obavlja drumskim saobraćajem, odnosno kamionima. Prvi problem je u tome što je gorivo enormno poskupelo a drugi da se transport više ne može obavljati kroz teritoriju ratom zahvaćene Ukrajine već mora da ide okolo što dodatno usložnjava situaciju i naravno povećava troškove. Zbog toga se naručuju manje količine robe nego što bi to bio slučaj u normalnim okolnostima. Na žalost smatram da će taj trend smanjenih isporuka biti prisutan i dalje čak i kada se ratna zbivanja u Ukrajini završe. Jednostavno, tenzije će trajati i nakon toga što znači da će se problemi u trgovini nastaviti – ističe Prostran.

Ekspert za poljoprivredu Vojislav Stanković je pak veći optimista i ističe da bi se situacija sa izvozom srpske robe u Rusiju mogla vratiti u normalu već za mesec dana.

– Očekujem da će se aktuelna kriza do tada stišati i na vojnom i na političkom planu što će omogućiti da se izvoz iz Srbije u Rusiju vrati na nivo kakav je bio pre početka rata u Ukrajini. Do naglog pada izvoza proizvoda, poput mleka, očito je došlo zbog povećanja cena transporta. Sreća u nesreći je svakako to što sada naši izvoznici mogu da računaju sa tim da će im roba biti plaćena unapred što je u potpunosti u njihovom interesu – naglašava Stanković.

Inače, iz Srbije se u Rusiju najviše izvoze jabuke ( u iznosu od devet odsto), spoljne pneumatske gume za putničke automobile (šest odsto), samodržeće hula-hop čarape (četiri odsto), hartija i karton (četiri odsto), lekovi (četiri odsto).

Od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbija je u prvoj polovini 2021. u Rusiju najviše izvozila jabuke, mladi sir, jagode, smrznute višnje i maline, ali i hranu za kućne ljubimce, voćne sadnice, semenski kukuruz i soju.