Zdravstveni i velnes turizam dobijaju sve značajnije mesto u turističkoj ponudi zemalja koje, zahvaljujući pre svega prirodnim resursima, imaju šta da ponude sve zahtevnijoj klijenteli. U prilog tome govori i podatak da je svaki dvadeseti Britanac spreman da otputuje u inostranstvo u potrazi za odgovarajućom zdravstvenom uslugom. To su, reklo bi se, na pravi način razumeli Mađari, koji u ovom segmentu turizma beleže rast od osam odsto, ali i Italijani – udeo zdravstvenog turizma u ukupnom bruto domaćem proizvodu Italije dostiže visok procenat od čak 18 odsto.
Ohrabruje podatak da i Srbija, polako ali sigurno, počinje da zauzima sve značajnije mesto na svetskoj mapi zdravstvenog i velnes turizma, mada je to još uvek znatno ispod mogućnosti koje joj prirodni potencijal pruža.
– Srbija ima šansu da postane razvijena i autentična destinacija zdravstvenog, spa i velnes turizma, u koju se gosti rado vraćaju. To će biti moguće ukoliko budemo nudili inovativne, visokokvalitetne i standardizovane usluge – izjavila je Nataša Ranitović, predsednica Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije, u čijoj je organizaciji, a uz podršku Nacionalne agencije za regionalni razvoj, održana Četvrta regionalna konferencija posvećena tom segmentu turističke ponude.
Niko ne spori, a to je i jedan od zaključaka ovog skupa, koji je okupio eminentne stručnjake iz zemlje i regiona, da zahvaljujući velikom broju banja i kvalitetu termalnih voda, Srbija raspolaže velikim potencijalom, ali preduslov za to je da se napravi segmentacija tržišta i kreiraju proizvodi prilagođeni zahtevima korisnika. Prvi korak u tom pravcu načinjen je formiranjem (u martu 2012) Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma, čiji je cilj udruživanje istaknutih pojedinaca, preduzeća i institucija iz različitih privrednih sektora, odnosno jačanje konkurentnosti članica kroz razmenu ideja, informacija i znanja. Klaster, koji je osnovalo 14 privrednih subjekata, trenutno okuplja 21 članicu, a do kraja godine biće ih tridesetak.
– Klasterizacija u zdravstvenom, velnes i spa turizmu značajna je ne samo zbog podizanja konkurentnosti članica Klastera na viši nivo već i zbog toga što će to biti vetar u leđa zdravstvenom turizmu, koji je u Strategiji razvoja turizma Srbije definisan kao jedan od prioritetnih proizvoda. Polazeći od pretpostavke da je „vizija bez akcije – sanjarenje, a akcija bez vizije – noćna mora“, mi smo se opredelili za slogan: „I fil gud in Srbia“, što je zapravo i vizija ovog klastera. To znači da članice Klastera vide Srbiju kao razvijenu, autentičnu i prepoznatljivu destinaciju zdravstvenog, velnes i spa turizma u regionu kojoj se turisti vraćaju zbog originalnih proizvoda i usluga – komentariše za Danas Nataša Ranitović.
Procenjuje se da bi Srbija, koja raspolaže sa oko 360 izvora termalnih i termomineralnih voda (temperatura tih voda kreće se od 14 do čak 98 stepeni), mogla da ima mnogo više aktivnih banjskih lečilišta čije bi isceliteljske sposobnosti bile dostupne ne samo domaćim već i inostranim gostima. Prema rečima Nate Ćirić, samostalne savetnice u Ministarstvu finansija i privrede, u Srbiji ima 40 banja i 25 rehabilitacionih centara, pri čemu banje učestvuju u ukupnom turističkom prometu sa 12 do 15 odsto, a u broju noćenja sa oko 40 odsto.
– Kad je reč o velnes i spa ponudi, koja je provereni način za uspostavljanje harmonije duha i tela, ona je manje zastupljena od zdravstvenog turizma, što otvara mogućnosti za ulaganja u taj segment turističke privrede. To, naravno, podrazumeva usklađivanje ponude sa međunarodnim standardima kvaliteta jer to je garancija da će spa, velnes i selfnes i u Srbiji postati stil života i unosan biznis – ističe Nata Ćirić.
Ona u tom kontekstu ukazuje na jedan prilično obeshrabrujući podatak prema kojem nijedan spa i velnes hotel u Srbiji nije kategorisan, što je, moglo bi se reći, neočekivana informacija naročito ako se ima u vidu da većina smeštajnih objekata zadovoljava 19 kriterijuma koje propisuju evropski standardi kvaliteta. Kategorizacija bi, smatra Nata Ćirić, osim pozitivnog imidža, donela i velike uštede, jer u tako kategorisanim hotelima, porez na smeštaj iznosi osam, a ne 20 odsto, koliko se sada plaća. Na evropskom tržištu ima više od 1.200 spa i velnes centara (najviše ih je u Nemačkoj), dok je u Srbiji ta vrsta hedonizma tek u povoju. Sudeći prema preporukama stručnjaka, srpski spa i velnes hoteli trebalo bi da budu kombinacija orijentalnog i zapadnjačkog stila, pri čemu bi se, kao posebna atrakcija, izdvojio autentični velnes karakterističan za seoska područja. Koliko je ta industrija u svetu razvijena, govori podatak da su već formirani međunarodni lanci spa i velnes brendova, pa je realno očekivati da se uskoro pojave i franšizni oblici poslovanja u toj oblasti.
Statistika kaže da u svetu ima nešto više od 150 miliona korisnika blagodeti zdravstvenog turizma, koji beleži profit od oko 100 milijardi dolara. Razlog više da se pažljivo oslušnu potrebe potencijalnih korisnika i da se proizvodi i usluge usklade sa njihovim željama. Zanimljivo je takođe da su multinacionalne kompanije sve više zainteresovane za ulaganja u tu vrstu biznisa, pa tako recimo u zemljama trećeg sveta, investiraju u infrastrukturu koja prati zdravstveni turizam. Srbija se, kad je reč o zdravstveno turizmu, može pohvaliti tradicijom dužom od 160 godina, ali ne i velikim ulaganjima u taj segment privrede. Jedan od retkih svetlih primera je Institut za rehabilitaciju Beograd, koji je u proširenje kapaciteta i podizanje nivoa usluge u Banji Selters u Mladenovcu uložio 149,9 miliona dinara. Prema podacima Evropske SPA asocijacije, velnes putovanja danas čine čak 60 odsto svih putovanja u zdravstvene svrhe. Svojom ponudom Prolom banja prati trendove razvoja velnes turizma i do sada je u takve sadržaje uloženo više od 1,5 miliona evra. Da se na duže staze ulaganja isplate, pokazuje i primer hotela „Kraljevi čardaci Kopaonik“, koji je u izgradnju velnes centra površine 900 metara kvadratnih uložio 1,2 miliona evra i već ubira plodove takve odluke. Ipak, to ja samo kap u moru investicija neophodnih da se ova vrsta turizma podigne na nivo koji zaslužuje.
Slovenačko iskustvo
Slovenačka strategija razvoja zdravstvenog turizma mogla bi da posluži kao primer na koji bi Srbija mogla da se ugleda. Utoliko pre što je ta bivša jugoslovenska država gotovo maksimalno iskoristila potencijal 87 termalnih izvora i u tom pogledu mogla bi da se uporedi sa Mađarskom, Islandom i Japanom. A sve je počelo sredinom devedesetih godina prošlog veka, kada je krenuo talas velikih investicija u lečilišta, koja su prethodno pretvorena u deoničarska društva. Renovirani smeštajni kapaciteti pretvoreni su u objekte sa četiri i pet zvezdica, dok su medicinske usluge upotpunjene elementima velnesa. Sve to je slovenačke terme Čatež, Topolšica, Olimia, Zreče, Radenci, Lotus, Ptuj… učinilo veoma privlačnim klijenteli koja preferira zdravstveni turizam.
Benefiti klasterizacije
– Jedan od veoma važnih benefita na koji će članice Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma moći da računaju jeste lakši pristup kako domaćim, tako i međunarodnim izvorima finansiranja, pritom mislim na fondove Evropske unije, pre svega na IPA programe prekogranične saradnje, ali i druge donacije. Korist se ogleda i u smanjenju troškova zajedničkih aktivnosti i projekata, imajući u vidu zajedničke izvore finansiranja. Želim takođe da naglasim da je priča o klasterima, zapravo, priča bez kraja koja pruža velike mogućnosti, ali i zahteva posvećenost zajedničkim ciljevima, istrajan rad i strpljenje – kaže za Danas Nataša Ranitović, predsednica Klastera zdravstvenog, velnes i spa turizma Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
