Srpski agrar teško može da se nadmeće cenom, šansa je u kvalitetu

U Srbiji je program veoma dinamičan, sa tri glavna područja rada formalizovana u Memorandumu o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, FAO i EBRD.

Konkretno, saradnja obuhvata unapređenje standarda kvaliteta hrane, diversifikaciju poljoprivrednog izvoza i podršku u izradi nacionalne strategije navodnjavanja, kaže u razgovoru za Danas Emmanuel Hidier, viši ekonomista u UN FAO investicionom centru.

Navodnjavanje je važna tema za srpsku poljoprivredu. Koje bi probleme trebalo da reši očekivana strategija?

– Kao i većina zemalja u regionu, jedan od problema srpskog agrara je relativno mala veličina prosečnog poljoprivrednog gazdinstva i uticaj koji to može imati za određene proizvode na troškovnu konkurentnost. To vrši pritisak na sektor jer su tržišta sve otvorenija. Što se tiče navodnjavanja, ne želim da predviđam zaključke analiza koje se upravo rade, ali rekao bih da je verovatno bilo opšteg nedovoljnog ulaganja. Za određene useve visoke vrednosti navodnjavanje bi moglo da obezbedi mnogo veće prihode proizvođačima. Takođe je ključan snažan fokus na klimatske promene i uticaj koji imaju i koje će imati na potrebe navodnjavanja.

Pošto ste okupili međunarodne stručnjake za strategiju navodnjavanja, akcioni plan i atlas investicija, čija bi praksa mogla da bude uzor Srbiji?

– Teško da samo jedna zemlja može može da bude primer za sve teme u vezi navodnjavanja i zato se oslanjamo se na različita iskustva. Nedavno smo organizovali vebinar na kojem su učestvovali predstavnici Izraela, Portugalije i Španije. Slučaj Izraela bio je zanimljiv za razmišljanje o tehnologijama za uštedu vode, ali i za određivanje različitih cena vode u zavisnosti od njenog kvaliteta. U Portugaliji je višenamenski projekat Alkueva korišćen da se naglasi važnost dobrog upravljanja za mreže navodnjavanja, posebno interakcije između korisnika vode i entiteta koji planira ulaganje i upravlja mrežom dok je Španija primer za fokus na ljudski kapital, istraživanja i obuke farmera.

Šta FAO čini na jačanju standarda kvaliteta hrane u Srbiji?

– To je veoma važna tema jer se u nekim segmentima poljoprivredno-prehrambenog sektora teško može nadmetati cenom ali je moguće kvalitetom koji potrošači sve više zahtevaju. Neke zanima poreklo hrane, pa iako to nije automatski garancija, često jeste povezano sa višim kvalitetom. Druge zanima ukus ili proizvodi kojima se štiti životna sredina. FAO i EBRD rade na stvaranje konsenzusa različitih aktera o tome šta kvalitet znači za odabrane proizvode. Na primer, kada radimo na geografskim oznakama porekla (GI) kao što je ariljska malina ili oblačinska višnja, blisko sarađujemo sa proizvođačima kako bismo definisali „kodeks prakse“ GI, odnosno skupa pravila za upotrebu te oznake koja takođe doprinose kvalitetu. Za oznaku Srpski kvalitet, čije uvođenje smo inicirali i pomogli, ideja je da se različite kompanije koje posluju na istom tržištu dogovore o merljivim, sledivim i proverljivim kriterijumima koji određeni proizvod čine vrhunski kvalitetnim u poređenju sa ostalim na tržištu. Do sada se ova oznaka koristila u sektoru mesa, započeli smo rad na povrću a očekujemo da se obuhvate još jaja ili med.

Koliko je pandemija korona virusa korigovala planove za Srbiju?

– FAO je tokom pandemije uložio veliki napor kako bi prehrambeni sektor ostao iznad površine i svi, od vlada do građana, shvatili su da je to glavni prioritet. Aktivnosti FAO su raznovrsne, od zagovaranja protiv trgovinskih ograničenja koja bi mogla da pogoršaju tenzije na tržištu hrane, do pružanja aktuelnih tržišnih informacija ili pružanja konkretne pomoći proizvođačima. U Srbiji smo u saradnji sa asocijacijom Žita Srbije organizovali seriju kovid 19 bezbednosnih treninga i smernica za smanjenje rizika od zaraze prilikom utovara i skladištenja žita a cilj je bio da se spreče veći prekidi ili zastoji u lancu snabdevanja, što bi i na globalnom nivou moglo da se odrazi na bezbednost tržišta hrane.

Glavni partneri

Glavni partner u Srbiji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ono je u središtu svih aktivnosti koje FAO i EBRD zajednički sprovode u zemlji. U zavisnosti od prirode posla uključuju se i druge institucije, pa kod navodnjavanja sarađujemo sa Republičkom direkcijom za vode, kada radimo geografske oznake porekla, tu je Zavod za intelektualnu svojinu. Sada razvijamo dijalog između javnog i privatnog sektora, pa sarađujemo sa udruženjima koja predstavljaju privatni sektor poput Žita Srbije, Asocijacijom proizvođača malina i Asocijacijom za razvoj kvaliteta mesa a kada radimo na poboljšanju nedovoljno razvijenih odnosa u lancu snabdevanja, bavimo se relacijama između nekih klijenata EBRD-a i njihovih dobavljača.