Srpski farmeri nezainteresovani za iskustva kolega iz EU

Kako je rekao, seljaci nisu mogli da putuju zbog posla na svojim, inače uglavnom malim imanjima. Popis poljoprivrede iz 2012. pokazao je da prosečno gazdinstvo u Srbiji ima 4,5 hektara zemlje, a u Evropi 17,9 hektara. Solujić ima firmu u Dankeru na La Manšu i želeo je da takovskim seljacima, među kojima je odrastao, pokaže kako se u svetu organizuje poljoprivredna proizvodnja i od toga dobro zarađuje. On je izjavio da je razočaran nepreduzetničkim ponašanjem poljoprivrednika koji imaju sredstva i žele da razviju izvozni biznis hrane, ali ne žele da se opredele za određenu delatnost, ocenivši da zbog prakse „od svega pomalo“ ostaje i mala zarada.

– Želeo sam da finansiram posete firmama i poljoprivrednim gazdinstvima u nekoliko zemalja i svi su izrazili želju a kada je trebalo da se prijave svi su rekli da je mnogo da odsusutvuju sedam dana i da imaju posla na imanjima. takvim načinom razmišljanja ne ide se u EU. Činjenica je da se u takovskom kraju proizvodi hrana izvanrednog kvaliteta, ali u malim količinama i na rascepkanim imanjima, što ne donosi dohodak i strani kupac neće ni da razgovara o saradnji. Neophodno je, dakle, promeniti naviku seljaka u brdsko-planinskom kraju da svaštare, jer to omogućava samo preživaljavanje, već da se specijalizuju za određenu proizvodnju koja donosi zaradu – ističe Solujić.

Podaci Popisa poljoprivrede objavljeni u februaru 2013. pokazali su da Srbija ima ukupno 631.122 poljoprivredna gazdinstva, od čega su 628.555 porodična, a 2.567 gazdinstva pravnih lica i preduzetnika. Popis je pokazao i da se poljoprivredno zemljište najviše koristi u Vojvodini i da se najveći broj poljoprivrednih domaćinstava nalazi u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Osim korišćenog poljoprivrednog zemljišta, popisivalo se i koliko se gaji goveda, svinja, ovaca, koza, živine, kao i broj pčelinjih društava.

Podaci ukazuju na to da prosečno poljoprivredno domaćinstvo raspolaže sa 4,5 hektara zemlje, poseduje jednu kravu, tri ovce, četiri svinje, 27 komada živine, jednu košnicu i jedan traktor. Najveći broj poljoprivrednih domaćinstava nalazi se u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, u Vojvodini se najviše koristi poljoprivredno zemljište (47,6 odsto), najveći broj goveda gaji se u Šumadiji i zapadnoj Srbiji (46 odsto), živine i svinja u Vojvodini (41 odsto), dok se koze najviše gaje u južnoj i istočnoj Srbiji. Najveći broj pčelinjih društava i traktora poseduju građani u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Bivše jugoslovenske republike obrađuju u proseku nešto više hektara po gazdinstvu u odnosu na Srbiju, u kojoj se obrađuje 5,3 hektara. U Sloveniji se obrađuje 6,5 hektara, u Crnoj Gori 6,3, a u Hrvatskoj 5,6 hektara. Poređenja radi, zemlje u Evropi koriste 17,9 hektara zemljišta po gazdinstvu.