Srpski IT po izvozu važniji nego poljoprivreda i autoindustrija

Premijerka Ana Brnabić je na otvaranju regionalnog centra američke tehnološke kompanije Orakl u Kragujevcu poručila da bi ove godine izvoz IT-a mogao da dostigne i 2,5 milijarde evra.

„Za samo 10 godina smo mi ovo sve uradili. Očekujemo da ove godine srušimo sve rekorde uprkos svim izazovima u čitavom svetu, a posebno u Evropi i da naš izvoz dođe na 2,5 milijarde evra samo iz IKT sektora. To znači 2,5 milijarde evra izvoza naše pameti i inovativnosti iz Srbije,” navela je premijerka.

Toliki izvoz bi značio rast za čak 650 miliona evra u odnosu na prošlu godinu ili oko 35 odsto više. Stručnjaci ističu dva trenda koji idu na ruku našoj IT industriji. Prema rečima direktora Inicijative „Digitalna Srbija” Nebojše Bjelotomića trend automatizacije koji je krenuo u doba korone se nastavlja.

„Naš IT sektor, posebno servisna industrija koja je već dobro pozicionirana na inostranim tržištima dobila je priliv zahteva i bila u prilici da odgovori. Jednostavno, domaći IT sektor je stekao iskustvo da se pozicionira kao tehnološki partner i time podigao vrednost svojih usluga. U tom smislu, nije zanemarljiva ni činjenica da sve više stranih kompanija otvara svoje centre za istraživanje i razvoj upravo u Srbiji“, napominje Bjelotomić u pisanoj izjavi Danasu.

I Milan Šolaja, direktor Vojvodina ICT klastera, potvrđuje da su se naše IT firme pokazale na svetskom tržištu i dobijaju sve više poslova.

„Tokom pandemije globalna tražnja za informacionim tehnologijama je naglo porasla svuda u svetu i to je prvi faktor dobrih rezultata, a drugi je da naše firme isporučuju visok kvalitet softverskih usluga i imaju sve više posla. Da imamo više ljudi, imali bismo i više posla. U ovom trenutku faktor rasta industrije je broj zaposlenih s obzirom da kod nas i dalje preovlađuje autsorsing. Da imamo 200.000 ljudi svi bi glatko dobili posao“, ocenjuje Šolaja.

On ističe da je dolazak centara za istraživanje i razvoj može biti od koristi za IT sektor i privredu jer donose nove sisteme rada i nove tehnologije.

„Još ako bi ti centri bili uvezani sa dolaskom proizvodnje. Ali država bi trebalo da bude oprezna ako se razmatra subvencionisanje, jer imamo loša iskustva i te kompanije dobijaju prednost na tržištu rada. Kompanije bi trebalo da dođu same, jer procenjuju da je ovo pravo mesto za njih“, smatra Šolaja.

Poslednjih meseci u javnosti se sve češće pominje dolazak IT preduzetnika iz Rusije i Ukrajine koji rade odavde ne bi li izgubili klijente.

Prema rečima direktora VOICT klastera, nema toliko ruskih, a još manje ukrajinskih programera koliko se priča, ali zbog ukrajinskog sukoba bi se neki poslovi ondašnjih firmi mogli preliti kod naših kompanija.

Iako je premijerkina procena o izvoznim prihodima od 2,5 milijarde evra za ovu godinu možda optimistična, srpski IT već sada postaje jedna od glavnih izvoznih poluga naše privrede.

Gledano po sektorima u prva dva meseca samo jedan ili dva su imali veći izvoz od IKT.

Izvoz osnovnih metala, usled rekordnih cena na svetskim tržištima, iznosio je 392,2 miliona evra i to je bila ubedljivo najveća izvozna oblast. Iza nje su proizvodnja prehrambene industrije sa 374,1 milion evra, proizvodnja električne opreme sa 348,4 miliona evra i proizvodnja motornih vozila i prikolica sa 347,2 miliona evra, tačno onoliko koliko su u inostranstvu prihodovali programeri.

U javnosti i dalje poljoprivreda figurira kao veliki izvozni potencijal. Međutim, gledano prema izvozu u januaru i februaru, IKT je skoro pa dvostruko premašio izvoz poljoprivrede koji je iznosio 194 miliona evra.