Srpski kapital teško pronalazi put do hrvatskog tržišta

Vindija je, inače, od početka 2009. od kada posluje na našem tržištu, uložila više od 34 miliona evra, dok ukupne investicije hrvatskih firmi realizovane u Srbiji premašuju 600 miliona evra. Nasuprot tome, srpski investitori ne mogu se pohvaliti značajnijim prisustvom na hrvatskom tržištu o čemu svedoče i podaci Privredne komore Srbije, prema kojima srpske investicije dostiži tek 40 miliona evra, dok u Hrvatskoj posluju samo tri značajnije kompanije. To su Svislajon Takovo, koja je ulaganjem 20 miliona evra postala vlasnik fabrike Eurofud market iz Siska, kao i NCA Investment grup, većinski vlasnik hrvatske trgovačke kompanije Magma, čija su ulaganja dostigla 25 miliona evra. Obe kompanije suočavaju se sa problemima u poslovanju na hrvatskom tržištu, a NCA Investment razmatra mogućnost povlačenje iz Hrvatske. Treća srpska investicija u Hrvatskoj je Tesla štedna banka, sa osnivačkim kapitalom od oko tri miliona evra. Vlasnici i osnivači banke su Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije. Tesla štedna banka će se baviti podsticanjem preduzetništva i malih porodičnih imanja na nerazvijenim ruralnim područjima Hrvatske, uz posebnu kreditnu liniju namenjenu za srpski povratnički živalj i revitalizaciju ratom opustošenih područja.

U PKS procenjuju da su razlozi slabijeg prisustva srpskih preduzeća na tržištu Hrvatske nezavršen proces privatizacije srpske privrede, brojne necarinske barijere, ne baš blagonaklon stav prema robama i investicijama iz Srbije, nelojalna konkurencija domaćih firmi, ali i sporadični slučajevi diskriminacije srpskih preduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi. „U Srbiji je stvoren povoljan ambijent za strane ulagače dok sa hrvatske strane u ovom smeru ima još puno prostora da se klima učini povoljnijom. Potrebno je obezbediti prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj, kako bi se smanjila velika nesrazmera u ulaganjima. To se, očigledno ne može ostvariti na nivou pojedinačnih pokušaja već jedino na visokom državnom nivou, uz pojačan pritisak sa najvišeg državnog i političkog nivoa Srbije na Hrvatske državne strukture“, mišljenje je srpskih preduzetnika i Privredne komore.

Da je u Srbiji investiciona klima povoljna govori i izjava savetnice hrvatskog ministra poljoprivrede Zvijezdane Blažić, koja je prilikom otvaranja novog Vindijinog pogona ocenila kao značajno to što su i lokalna zajednica i država stvorile okvire u kojima se pronalazi mogućnost za dobro poslovanje, i da takva saradnja donosi dobrobit obema stranama. Inače, prerađivačka industrija Cekin-Vindija iz Plandišta je 2010. dobila izvozni kontrolni broj za izvoz mesa i prerađevina od živine na tržište Evropske unije i time postala prva prerađivačka kompanija u Srbiji koja može nesmetano da izvozi svoje proizvode. Pored Vindije, na listi najznačajnijih ulagača iz Hrvatske našli su se Atlantik grupa, koja je kupovinom kompanije Droga Kolinska, za 382 miliona evra, postala vlasnik i beogradskih firmi Grand prom, Soko Štark i Palanački kiseljak, zatim Nexe grupa, koja je od 2003. u Srbiji investirala gotovo 100 miliona evra, a zapošljava više od 800 radnika. Slede ih i Pevec, Agrokor i Agrokop grupa, kao i Lura, KTC i Euromodul. Direktor Hrvatske gospodarske komore Goran Masnec potvrdio je za Danas da su 52 hrvatske kompanije u Srbiji investirale 622,5 miliona evra.

– U taj iznos nisu uračunata sredstva koja su naše kompanije uložile u Srbiji, a nisu pristigla iz Hrvatske, već iz trećih država. Procenjeno je da je reč o iznosu od 300 do 400 miliona evra. Analizirajući iznos direktnih stranih investicija po državama, hrvatske kompanije spadaju u red najznačajnijih investitora u Republiku Srbiju, a Srbija je prema podacima Hrvatske narodne banke, druga država po visini direktnih stranih investicija iz Hrvatske u inostranstvo – kaže Masnec.

On naglašava da su hrvatske kompanije jedan od najpoželjnijih investitora, „jer do sada nije zabeležen nijedan slučaj, da prilikom ulaganja nisu ispoštovale obaveze prema SIEPA, Zavodu za zapošljavanje, lokalnoj samoupravi, sindikatima, radnicima i drugim državnim organima, a u većini slučajeva investicije su bile veće od preuzetih obaveza“.

Na spisku firmi sa hrvatskim kapitalom koje posluju na tržištu Srbije su preduzeća – članice Nexe grupe iz Našica. To su: Polet IGK i Polet Keramika iz Novog Bečeja, IGM Stražilovo iz Sremskih Karlovaca, Jelen iz Jelen Dola i Nexe beton, Novi Sad. Krajem 2010. godine osnovana je firma Nexe gradnja a Našice cement su u vlasništvu 70 odsto kapitala „Jelena“, od 2003, čija je vrednost tada iznosila 4,4 miliona evra. Još jedna značajna investicija je otvaranje prodajnog centra trgovinske kompanije Pevec 2008, u koji je uloženo oko 40 miliona evra. Hrvatska kompanija Agrokor kupila je 67 odsto akcija industrije ulja Dijamant iz Zrenjanina u vrednosti od 30 miliona evra, dok je Agrokor grupa na tenderu kupila Frikom za 10,2 miliona evra.

Investicione barijere

Iako bi se, sudeći po prisutnosti hrvatskih firmi, moglo reći da je privredni ambijent u Srbiji pogodan za poslovanje, Goran Masnec, direktor Hrvatske gospodarske komore, navodi i niz prepreka sa kojima se suočavaju hrvatski investitori.

– Hrvatske kompanije susreću se sa određenim problemima prilikom učešća na tenderima, javnim nabavkama, podsticajima za zapošljavanje novih radnika, fitopatološkim i veterinarskim kontrolama, državnim subvencijama. Sigurno da takvi postupci ne pridonose stvaranju povoljnog investicijskog okruženja i privlačenju novih investitora – zaključio je Masnec.