Srpski plasman na Kosovo tek na pola onog pre taksi

Dok kosovske vlasti odlučuju o merama, iz jedne od najvećih srpskih konditorskih kompanija „Bambi“ poručuju da je povećanje izvoza logično, jer su višemesečne takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije uticale na to da plasman na Kosovo počne tek u aprilu 2020.

„Bilo nam je potrebno vreme da dostignemo pređašnji nivo, ali treba napomenuti da nama izvoz sada nije veći nego što je bio pre uvođenja taksi u novembru 2018. godine“, objašnjava menadžer u toj kompaniji Ivan Jovanović.

Da njegove reči ne važe samo za „Bambi“, već se mogu odnositi na celokupni srpski izvoz na Kosovo, pokazuju i podaci o uvozu na Kosovo tamošnjeg zavoda za statistiku.

Tokom 2018. godine od balkanskih zemalja na Kosovo je najviše uvozne robe stizalo iz Srbije – 11,6 odsto, da bi naredne godine, dok su na snazi bile takse, Srbija pala na 0,2 procenta. Prethodne godine Srbija se sa 5,3 odsto i dalje nalazila iza Albanije i Severne Makedonije.

Ukoliko pogledamo kretanja tokom septembra, možemo videti da je udeo Srbije u uvozu bio nešto iznad šest procenata u ovoj i prethodnoj godini, dok je 2018. bio duplo veći (12,8 odsto). Kako precizniji podaci nisu javno dostupni, teško je zaključiti koliko u tome učestvuju konditorski proizvodi. To možda najbolje pokazuje slika rafova u prodavnicama širom Kosova, na kojima dominiraju srpski slatkiši i slaniši. To znači da bi nove mere značajno pogodile Srbiju, tvrdi Predrag Bjelić, profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

„Uvođenje mera je rezultat očigledne želje da se zaštiti domaća industrija, pošto je kosovska proizvodnja konditora nerazvijena. Pitanje je da li postoji politička pozadina, ono što je sigurno jeste da je u suprotnosti pravilima Centralnoevropskog ugovora o spoljnoj trgovini (CEFTA). Srbija se i prethodni put obratila CEFTA, ali nisu imali efikasan mehanizam i neće ga biti dok se ne usvoji novi za rešavanje sporova. On treba da bude po pravilima svetske trgovinske ideje da postoji mogućnost isključenja zemlje protiv koje se prigovor vodi prilikom glasanja, što sada nije slučaj i to blokira svaku mogućnost rešenja problema“, smatra Bjelić.

Za sada srpskim izvoznicima samo ostaje nada da će se naći rešenje po kome slobodna trgovina neće biti onemogućena ili usporena, zaključuje Jovanović iz Bambija.