Srpski stočari probali da Turcima poture govedinu kao junetinu?

Oni ističu da je reč o skupoj proizvodnji pri čemu najbolju cenu dostiže junad između 400 i 500 kilograma. Zato svaki zastoj produžava proizvodni ciklus, grla dobijaju na težini što umanjuje  njihovu izvoznu cenu. Navode da je meso iz Srbije, posebno na turskom tržištu cenjeno zbog kvaliteta i jer se u ishrani ne koristi GMO, pa je prethodni aranžman predviđao cenu od 5,4 evra za kilogram, znatno iznad onoga što su dobijali konkurentski farmeri iz Poljske i drugih evropskih zemalja, osim BiH koja je jedino bila na većoj ceni, 5,7 evra za kilogram. Takav odnos turskih trgovaca trebalo bi da je garancija za nastavak posla, ali domaći farmeri strahuju da je u sve „prste umešao“ izvoznički lobi.

– Turci su prestali da uvoze zbog prevara, bilo je proizvođača koji su poturali goveđe meso umesto junetine, ili onih koji nisu poštovali zahtevani verski obred pred klanje, pa ni prošlogodišnja kvota nije ispunjena. Takve stvari dešavale su se već sa izvozom voća u Rusiju, govedine u Kinu gde su umesto sušenog mesa otišle suve kosti pa je ta država obustavila aranžman. Kao da neko hoće da uništi proizvodnju u Srbiji kako bi otvorio tržište za uvoz iz Evropske unije – tvrdi za Danas Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović negira optužbe da je kvalitet mesa iz Srbije bio problematičan.

– Na liniji klanja uvek su dva inspektora iz Turske, a kod pakovanja 20 u pangleraju. Sve i kada bi neko hteo da poturi meso lošijeg kvaliteta, to je nemoguće. Doduše, pitajte tursku stranu – kaže Nedimović za naš list i naglašava da će izvoz u Tursku biti nastavljen.

U međuvremenu, za domaće proizvođače glavno je pitanje kako da nadoknade štetu koja je nastala zbog obustave isporuka mesa, kako se to ne bi odrazilo na potencijal potreban kad se posao bude nastavio. Država je prilikom sklapanja aranžmana sa turskom stranom, kako bi motivisala stočare da uđu u tu proizvodnju, obećala da će organizovati interventni otkup goveda koji ne stignu na trpezu vani, ali to još uvek nije realizovano. Tek pre dvadesetak dana Direkcija za robne rezerve objavila je javni poziv proizvođačima da prijave broj grla za naturalnu razmenu i ponudila je 17 kilograma merkantilnog kukuruza za kilogram tovne junadi.

Međutim, uslovima koje je ponudila Direkcija za robne rezerve, stočari nisu zadovoljni. Oni su pre dva dana, preko udruženja Agroprofit uputili primedbe među kojima je i zahtev da se procedura značajnije pojednostavi. Njima nije jasno zbog čega moraju da dostave razne podatke i da svaki pojedinačno overe kod javnog beležnika, kada su te informacije Direkciji dostupne iz baze Uprave za veterinu.

– Traži se gomila nepotrebnih papira a kada je pre četiri godine rađen interventni otkup svinjskog mesa, procedura je bila znatno lakša i efikasnije, kroz dva otkupa je završen celokupan posao – kaže Zlatan Đurić.

Traže i da se precizira iz koje je godine rod kukuruza koji im se nudi u zamenu, jer ako dobiju ovogodišnji, on nije prošao tretman pogodan za ishranu stoke pa  proizvođači iz tog kontingenta ne bi imali mnogo koristi. Tvrde i da je Ministarstvo poljoprivrede, koje je i iniciralo ovu razmenu, ostalo usamljeno, jer su „njihove predloge članovi međuresorne komisije i službe Robnih rezervi odbacivali i odugovlačili sa realizacijom odluke Vlade“. Ipak, navode stočari, ministarstvo je uspelo da neke uslove razmene izmeni pa stočari veruju da su moguće i popravke tog dokumenta prema njihovim zahtevima.

Prostran: Država opreznije da ulazi u aranžmane

Bilo bi dobro da se kaže šta se zaista desilo pa je izvoz zastao, pominje se da je sve stalo zbog izbora u Turskoj, ali čuju se i drugi razlozi. Valjalo bi da se objasni i da li će paritet koji je ponuđen u interventnom otkupu moći da nadoknadi farmerima gubitak zbog snižavanja cene junadi. Mislim i da bi država morala opreznije i temeljitije da sklapa slične aranžmane, da ne ugovara veće količine nego što realno mogu da se proizvedu. Bilo je primera ranijih godina da su najavljivane silne hiljade tona koje traže strani partneri, ali treba imati u vidu da je naš stočni fond sa oko 800.000 grla sada znatno skromniji nego pre dve-tri decenije kada smo raspolagali sa dva miliona goveda, što je obezbeđivalo izvoz od 20.000 do 30.000 tona – kaže za Danas agroekonomista Milan Prostran.