"Srpski tok" kao adut u izbornoj kampanji

Eksperti za energetiku ističu da bi izgradnja „Srpskog toka“ bila izuzetno važna stvar za Srbiju, ali da se nikako ne može očekivati da projekat bude realizovan uskoro, kako tvrdi premijerka Brnabić, jer postoji niz preduslova koje treba realizovati da bi to bilo moguće.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da je jedan od tih preduslova i izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom, o čemu je govorila i premijerka Brnabić.

– Postavlja se pitanje ko će obezbediti sredstva za izgradnju gasovoda Niš – Dimitrovgrad. Evropska unija je Srbiji odobrila oko 50 miliona evra za tu svrhu, međutim, to nije dovoljno jer taj projekat iziskuje dodatna novčana sredstva. Možda ne 100 miliona evra kako neki tvrde ali definitivno znatno više od onog što je EU dala Srbiji za tu svrhu. Čak i da Srbija obezbedi dodatna sredstva i da izgradi interkonekciju sa Bugarskom postavlja se pitanje odakle bi stizao gas koji bi se transportovao tim gasovodom. Situacija je sada takva da u narednom periodu neće biti alternative ruskom gasu za snabdevanje Evrope, što znači da bi u Bugarsku trebalo da stiže ruski gas koji bi se kasnije gasovodom Dimitrovgrad – Niš distribuirao u „Srpski tok“ iz koga bi se pak snabdevale druge evropske zemlje. Tu se postavlja pitanje da li ima dovoljno ruskog gasa za snabdevanje Evrope preko Srbije iz tog pravca – naglašava naš sagovornik i ističe da je s obzirom na to logična pretpostavka da bi se Bugarska snabdevala ruskim gasom iz pravca Turske.

Prema njegovim rečima, drugi problem se sastoji u tome što je izgradnja „Turskog toka“ predviđena kao regionalni projekat Rusije i Turske i da u datom trenutku nije razmatrana mogućnost da se proširi na Stari kontinent.

– Znači prethodno je potrebno da Moskva donese takvu odluku. Međutim ni to nije dovoljno. Naime, Evropska unija insistira da vlasnik gasovoda na njenoj teritoriji ne može ujedno da bude i vlasnik gasa koji se distribuira, što otvara pitanje ko bi gradio gasovodnu mrežu kroz teritoriju EU. Gasprom to ne može osim ako Brisel ne kaže drugačije – objašnjava Vuletić.

– Kada govorimo o „Srpskom toku“, reč je o projektu koji je veoma dobro rešenje za Srbiju. Imali bismo dovoljne količine gasa, alternativni pravac snabdevanja u slučaju da Moskva ukine distribuciju gasa preko Ukrajine kako najavljuje a inkasirali bismo i određena sredstva u budžet Srbije iz tranzitnih taksi – naglašava Vuletić i dodaje da bi se novac od tranzitne takse delio između Gasproma i Srbijagasa jer su Rusi vlasnici 51 odsto a naša kompanija 49 odsto akcija preduzeća „Južni tok“ koje bi se preimenovalo u „Srpski tok“.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija ističe da će Evropi u budućnosti biti potrebne veće količine gasa nego što ih preuzima u ovom trenutku, ali da je „Turski tok“ projekat koji je tek u povojima i da još uvek nisu stvoreni uslovi da bi se potrošači u Evropi snabdevali iz tog pravca.

– Poenta je u tome da je kapacitet „Turskog toka“ u ovom trenutku manji nego što je bio predviđeni kapacitet napuštenog projekta „Južni tok“. Predviđeno je da njim budu transportovane količine dovoljne za potrebe Turske, što znači da ne postoje dovoljne količine gasa koje bi mogle dalje da se distribuiraju u Evropu. Dakle, pored promene političke klime vezane za odnos Evropske unije prema snabdevanju ruskim gasom zbog situacije u Ukrajini, odnosno dozvole zemljama članicama da se gasni projekti sa Moskvom realizuju potrebno je i da se predviđeni kapaciteti „Turskog toka“ prošire sa dovoljnim količinama gasa. U tom slučaju izgradnja „Srpskog toka“ i snabdevanje iz pravca Turske bila bi realnost. U ovom trenutku ma koliko da je taj posao dobar za Srbiju reč je o dugoročnom poslu te se izjave da će do izgradnje doći uskoro mogu posmatrati kao dnevnopolitičke – zaključuje naš sagovornik.