Srpsko državljanstvo za bogate, slavne i kompromitovane (VIDEO)

On je odlukom Vlade Srbije, a na predlog nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova, primljen u srpsko državljanstvo. Barkl je poreklom iz okoline Los Anđelesa, a u obrazloženju zbog čega je zaslužio pasoš Srbije, u Službenom glasniku navodi se da je Barkl imenovan za počasnog konzula u konzulatu Srbije koji je krajem prošle godine otvoren u jednoj od američkih država Montani.

U biografiji biznismena koji se pre šest godina našao na 201. mestu Forbsove liste najbogatijih u SAD, navodi se i da je 1986. osnovao kompaniju Jukaipa, te da je poznat i kao jedan od najistaknutijih investitora u sektorima maloprodaje, distribucije, tehnologije, kao i u industriji zabave, sporta i ugostiteljstva.

Dnevni list Danas nije dobio odgovor od MUP-a, ali ni od Vlade Srbije po kom osnovu je je Barkl postao državljanin Srbije, ali i koje uslove sve mora da ispuni neko ko želi da postane državljanin naše zemlje.

Prema Zakonu o državljanstvu, osnovni uslovi koje neko mora da ispuni su da ima više od 18 godina, potvrdu o otpustu iz drugog državljanstva i da je do podnošenja zahteva najmanje tri godine proveo u Srbiji.

Međutim, u članu 19 ovog zakona mogućnost da postanu srpski državljani dobijaju i oni stranci čiji bi „prijem u državljanstvo Republike Srbije predstavljao interes za Republiku Srbiju“. To važi i za supružnika „osobe od interesa“.

Barkl nije usamljeni primer, prethodnih godina bilo ih je mnogo. Pre dve godine pasoš Srbije dobio je i glumac Ralf Fajns (jer je na „najlepši mogući način u svetu promovisao našu zemlju i kulturu“, kako je rekla premijerka Ana Brnabić), pre njega i Stiven Sigal, ali i brojni sportisti, poput košarkaša Crvene zvezde Dilana Enisa, Demarkusa Nelsona i Čarlsa DŽenkinsa, fudbalera Klea.

Početkom 2016. državljanstvo Srbije dobio je čovek od poverenja šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana – Matar Suhail al Daheri. Januara prošle godine vlasnik crvene putne ispravu postao je i bivši premijer Rumunije Viktor Ponta. Možda i najsporniji slučaj je onaj tajlandske premijerke Jingluk Šinavatre, koja je letos dobila državljanstvo Srbije nakon što je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije.

Tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ne vidi u tome problem.

„Ne vidim da je to za nas problem, posebno ako je vlada mogla da vidi ma kakvu ekonomsku ili neku drugu korist za našu zemlju“, rekao je Vučić tada. U odluci je Vlada navela da je Šinavatra postala Srpkinja upravo na osnovu člana 19. Zakona o državljanstvu, odnosno da se radi o interesu Srbije.

Kako je svojevremeno iz Vlade objašnjeno medijima, interes Srbije za prijem stranog državljanina u naše državljanstvo može biti ekonomski, sportski, kulturni i naučni.

Odluka o dodeli pasoša je uglavnom na Ministarstvu unutrašnjih poslova, međutim, u slučaju kada se radi o strancima od kojih bi država imala neku korist onda odluku donosi Vlada Srbije, na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova.

https://www.instagram.com/p/B5apOevJ6ND/

Vlada bi svakako trebalo da bolje obrazlaže o tome zbog čega pojedini stranci dobijaju srpsko državljanstva, kaže za Danas Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.

„Neki put možemo da pretpostavimo o čemu se radi i zbog čega neki sportisti, naročito šahisti dobijaju pasoš Srbije, ali treba obrazložiti sve i sve faktore uzeti u obzir. Imali smo jedan primer gde smo od Ministarstva spoljnih poslova dobili odgovor da oni nisu nadležni već MUP. Mislim da to nije dobro da u takvim slučajevima gde postoji mogućnost da se pojavi problem u odnosu sa nekom drugom državom, da se o tome ne konsultuje MSP“, ističe Minić.

To bi, kako kaže, moglo da dovede do pogoršanja odnosa sa određenom državom.

„Neophodno je zato dobro obrazložiti zbog čega neko dobija državljanstvo i razmotriti dobro relacije koje bi mogle da izazovu određene dodele pasoša“, napominje Minić i kaže da i u svetu postoji trend kupovine pasoša, što je takođe za ozbiljnu diskusiju.

Srbija nije jedina koja se vodi interesom kada se radi o deljenju državljanstva. Prema istraživanju portala Biznis insajder postoje 23 zemlje na svetu u kojima može da se kupi trajna viza ili državljanstvo, najjeftinije se plaća prebivalište na Tajlandu – 15.000 dolara košta onog ko želi da ostane pet godina, a 65.000 dolara za boravak od 20 godina.

U karipskim zemljama poput Svete Lucije, Dominike, Antigve i Barbuda državljanstvo se dobija za 100.000 dolara ili na osnovu ulaganja od više stotina hiljada dolara u neki biznis. Na Sent Kitsu i Nevisu kao i Grenadi cena je 150.000 dolara, a Vanuatu traži pet hiljada dolara više.

Tarife u evropskim i većim razvijenim zemljama su znatno skuplje, tako državljanstvo Turske vredi 250.000 dolara, Malte i Australije milion, a Kipra čak 1,7 miliona dolara ili dva miliona evra ulaganja u biznis.

U Crnoj Gori cena je veća od 400.000 dolara, u Bugarskoj više od 600.000, dok je najskuplje prebivalište u Velikoj Britaniji, gde, prema pisanju Biznis insajdera, najpopularniji oblik vize na tri godine i četiri meseca košta 2,5 miliona dolara.

Ta viza može da bude produžena za još dve godine, a posle šest godina boravka u zemlji može da se aplicira za državljanstvo Velike Britanije.