Srpsko tržište kapitala na uzlaznoj putanji 1Foto: Jola

Posle višegodišnjeg negativnog trenda, ukupan promet na Beogradskoj berzi, realizovan u 2016. godini, već drugu godinu za redom, beleži rast. Za razliku od 2015, kada je registrovan godišnji rast prometa od oko deset odsto, promet u 2016. nadmašio je za 75 odsto prošlogodišnji rezultat.

To je istovremeno najveći godišnji promet zabeležen na domaćem tržištu u prethodnih sedam godina, odnosno od 2009. U sličnom ritmu kretale su se i vrednosti indeksnih pokazatelja Berze koji su, takođe, zabeležili značajan rast. Uprkos tome, ima se utisak da su, u situaciji kada se osnovni mehanizmi tržišta kapitala, koji bi trebalo da doprinesu kvalitetnijoj alokaciji kapitala u privredi i ukupnom poboljšanju privrednog ambijenta, ne koriste dovoljno, rezultati ostvareni na Beogradskoj berzi nedovoljno prepoznati.

Iako je ovakvom prometu najviše doprinelo trgovanje dužničkim hartijama od vrednosti države, i rezultati zabeleženi u trgovanju akcijama govore o tome da domaći i strani investitori prepoznaju pojedine kompanije koje na osnovu svojih poslovnih rezultata predstavljaju dobru investicionu alternativu – na duži, ili kraći rok. Iako je domaće tržište i dalje opterećeno nasleđem privatizacionih i postprivatizacionih procesa, a novi i poželjni tržišni materijali još uvek izostaju, činjenica je da je trend kretanja cena na Berzi, već nekoliko godina unazad, na uzlaznoj putanji, dok se akcije pojedinih kompanija nalaze u centru pažnje ne samo domaćih, već i velikih stranih portfolio investitora.

Regionalna pozicija Beogradske berze takođe potvrđuje potencijal koji ima srpsko tržište kapitala. U tom kontekstu treba podsetiti da se samo nekoliko meseci nakon pokretanja projekta, Beogradska berza priključila SEE Link platformi. Ta platforma je namenjena trgovanju hartijama od vrednosti na regionalnom nivou, čime je pristup investitorima i klijentima investicionih kompanija iz drugih zemalja u regiona, hartijama kojima se trguje na Beogradskoj berzi, značajno olakšan. Regionalno liderstvo Beogradske berze dodatno je potvrđeno organizovanjem 6. Regionalne investitorske konferencije kojoj je prisustvovalo više od 30 investitora i tridesetak predstavnika 25 najkvalitetnijih akcionarskih društava iz Istočne Evrope, koji su na više od 120 bilateralnih sastanaka diskutovali o mogućnostima finansiranja razvojnih projekata ovih kompanija.

Unapređenje trgovačkog sistema BELEX FIX u toku prethodne godine, čiji je cilj, između ostalog, harmonizacija srpskog tržišta kapitala sa svetskim standardima, kulminiralo je uvođenjem naloga sa posebnim uslovima izvršenja, kao i konceptom statičke zone fluktuacije. Uvođenjem u upotrebu naloga sa posebnim uslovima izvršenja (iceberg, fill or kill i immediate or cancel), investitorima se omogućava da imaju veću slobodu prilikom formulisanja svoje strategije i nastupa na tržištu, kao i da proces trgovanja više usklade sa sopstvenim preferencijama i aktivnostima. S druge strane, koncept statičke zone fluktuacije efikasnije reguliše dnevne cenovne oscilacije u trgovanju akcijama, čime se omogućava aktiviranje vanrednih procedura, kako bi se u slučaju većih pomeranja cena neke konkretne hartije od vrednosti, omogućilo efikasnije prilagođavanje tržišta novonastalim okolnostima.

Kad je reč o prognozama za 2017. moglo bi se konstatovati da će neka od kotiranih društava na Berzi predstavljati dobru investicionu alternativu. Ipak, za dostizanje punih efekata tržišta kapitala na makroekonomske pokazatelje, pre svega na društveni proizvod i stopu zaposlenosti, kao i na uspešnost individualnih kompanija na tržištu, za to su neophodni dobra volja i suštinska preorijentacija aktera na kreiranje i održavanje efikasnog tržišta kapitala, na lokalnom i regionalnom nivou.

Prognoze za 2017. godinu

Zbivanja na srpskom tržištu u 2017. u značajnoj meri će zavisiti od eksternih faktora. S druge strane, Beogradska berza će akcenat staviti na motivisanje domaćih privatnih kompanija da dodatna sredstva za poslovanje prikupljaju posredstvom inicijalne javne ponude, a biće upućen i apel da se proces privatizacije i korporatizacije velikih javnih preduzeća obavi putem tržišta kapitala. Ali, da bi se bilo koji od ovih procesa i praktično realizovao, neophodna je podrška državnih institucija, kao i transparentnosti poslovanja domaćih privrednih subjekata

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari