Šta ako stranci kupe našu zemlju na berzi?

Nije precizirao o kojim kompanijama je reč ali je naveo da je agrar sada na najnižem nivou, dok je 2016. bio najprofitabilniji.

– LJudi beže iz agrara u industriju. Zašto? Zato što mi radimo agrar kao pre 50 godina. Jako smo zaostali sa ovakvim načinom rada, i samo se gubi, zato seljaci napuštaju njive i zapošljavaju se za 300, 400 evra – ocenio je Mišković.

On je rekao da Delta Agrar želi da pretvori u akcionarsko društvo, da se trguje na berzi. Preporuka savetnika je da izađu na berzu u Varšavi ili Londonu, ali je izlazak odložen jer je procenjeno da će dobiti malu cenu.

Ovakve najave, s obzirom da Delta Agrar poseduje preko 16.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, nisu prošle bez reakcija. U krugovima poljoprivrednika već vlada zabrinutost.

– Bilo kakva prodaja ovakvih agrarnih firmi, koje su istovremeno vlasnici poljoprivrednog zemljišta jer su u privatizaciji tako i kupljene, znači uvođenje novih igrača na naše ionako monopolizovano tržište. Najopasnije je što gubimo suverenitet u proizvodnji hrane ukoliko zemlja ode u ruke stranim kompanijama, kojima mi, srpski seljaci, ne možemo da konkurišemo i čemu se protivimo – navodi Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Agrarni analitičar Milan Prostran izričit je da ne treba zemlju prodavati strancima, bez obzira što se to već uveliko dešava i što je do sada, prema njegovim saznanjima, otuđeno oko 30.000 hektara.

– To je generacijski i najvažniji resurs naše zemlje. Nikako ga ne treba prodavati strancima, to je suprotno Ustavu. Zalažem se za reviziju svih privatizacija u poljoprivredi, jer je nenormalno da je u tako kratkom periodu za sume od 170 do 200 evra po hektaru neko kupujući poljoprivredna preduzeća dolazio u posed velikih površina njiva – izričit je Milan Prostran.

Narodni poslanik dr Miladin Šervalić kaže da je to očekivani potez srpskih vlasnika stečenog kapitala koji žele da tu imovinu vrednosno verifikuju i na međunarodnom tržištu kapitala, preko berze.

– Toga će biti sve više i od strane drugih tranzicionih dobitnika u srpskom agrobiznisu jer veće inostrane „ajkule“ žele da progutaju manje srpske „ribe“ i da što pre počnu da ubiru profit iz ulaganja tokom socijalističkog perioda u uređenje zemljišta, izgradnju sistema za navodnjavanje, stvaranja velikih farmi, prehrambene industrije, silosa, hladnjača, skladišta, veleprodajnih i maloprodajnih trgovačkih lanaca – kaže za Danas Šervalić.