Šta će bananama avioni

Niko, naime, ne zna kakve su namere novog vlasnika dokumentacije, dozvola i sertifikata u koje ne spada i brend Adrie pa javnost očekuje da Rastodera ovih dana pozove ministar saobraćaja i pita ga o planovima. Neke naznake ipak će biti malo jasnije do kraja ovog meseca jer je 31. januar poslednji datum kada avioprevoznik koji želi linije u Nemačkoj, na primer, mora to da najavi.

Adrija ervejz dugo se mučila sa gubicima, pa ju je država prodala 2016. nepoznatom nemačkom 4K finansijskom fondu, ali uprkos obećanjima da će je podići na noge, slovenački avioprevoznik tonuo je sve dublje. Fond se zbog toga obratio slovenačkoj državi i zatražio subvencije, ali administracije nije videla razlog da za privatnu kompaniju izdvaja novac i jesenas je Adrija otišla u stečaj. Pri tom, od imovine zapravo ništa nije ostalo. Avioni su bili iznajmljeni i vraćeni vlasniku, a poslovnu zgradu drži šest banaka koje ne mogu da izvuku svoj novac. Do sada je 2.800 prijavljenih potraživanja ukupne vrednosti 70 do 80 miliona evra a samo za zarade zaposlenima treba izdvojiti 12 miliona evra.

– Rastoder sada ima jednu cesnu koja bi mogla da posluži za taksi avijaciju, ali za to mu papiri koje je kupio ne koriste. On je zapravo pazario samo formalnu dokumentaciju ali za nju još ne postoji sadržaj. On nema organizaciju, a da bi papiri bili upotrebljivi mora da ima sedište firme, pa licenciranu EU radionicu koja će održavati avion, zatim strukturu zaposlenih uključujući lične podatke i stručnost, imena pilota koji će upravljati… Da bi se krenulo u saobraćaj firmi je potrebna AOC dozvola, to je Rastoder kupio, ali je ona uvođenjem stečaja stavljena van snage i da bi se povratila potrebno je da kompanija ispuni uslove. Reč je o poslednjem dokumentu koji izdaje državno telo poput Direktorata za civilni saobraćaj kod nas, kada na osnovu svih papira koji se se odnesu utvrdi da određena firma sa određenim avionima i određenim pilotima može da obavlja određenu vrstu saobraćaja, redovnog, čarter ili taksi. Praktično, novi vlasnik kupio je obrazac ali sadržaj još nije obezbedio – kaže za Danas Predrag Vujević, bivši direktor Jat ervajza i dodaje da će novi vlasnik i ako pokrene neki oblik saobraćaja stalno biti u opasnosti da ga van zemlje dočekaju poverioci, i zatraže naplatu duga.

On objašnjava da je slovenačko tržište, kao i hrvatsko ili srpsko, isuviše malo za razvoj aviokompanije. Adrija je imala šansu u jednom trenutku dok je imala partnerstvo sa Lufthazom, očekivali su da će oni da ih kupe ili da sa njima uđu u ekonomsku saradnju kako su to uradili austrijski avioprevoznik ili Svis, ali to se nije dogodilo i država ih je prepustila tržištu.

Ni Petar Vojinović, urednik portala Tango siks, nema objašnjenje zbog čega se Rastoder odlučio za ovu investiciju, kada računice pokazuju da nema ekonomskog opravdanja za to.

– Na osnovu papira koje je kupio, ne mora da znači da će da se bavi istom vrstom redovnog avioprevoza, može da se opredeli za čarter, ali je u svakom slučaju teško da se pronađe model za uspešan start. Slovenija je geografski vrlo blizu nekih evropskih centara, poput Beča, za te destinacije pogodniji je drumski saobraćaj. Hrvatska je, na primer, bila u drugačijoj poziciji, njihova Kroacija se usmerila na linije koje su potrebne turizmu. Srbija je u startu odlučila da će da bude „mega“ aviokompanija za ove prostore, da ima mnogo linija, i nadamo se da će nekada da uspe i da to bude održivo. I sada je činjenica da Er Srbija ima neke interesantne rezultate, ali je u nju trebalo ulagati, a i dalje je to potrebno. Adrija teško može da računa na tolike investicije pri čemu polazi od nule – kaže Vojinović.

Premošćavanje

– U Adrija ervejzu i posle prodaje dozvola i sertifikata, postoji stečajni upravnik. On sada pokušava da nekome proda brend, ali po svemu sudeći traži preveliki novac a da se pri tom ne zna šta bi novi vlasnik sa tim uradio kada ga na svakom koraku po tom osnovu mogu presresti poverioci Adrije. Pre nekoliko godina investicioni fond 4K, objavio je u medijima da su prodali brend, ali je to verovatno služilo da se „premosti“ neka finansijska teškoća, jer je posle izgleda transakcija vraćena na početno stanje, i sada nigde u dokumentima ne piše da je brend otuđen – kaže Predrag Vujević.