Šta će biti sa Hotelom Jugoslavija?

Na tom mestu, kako objašnjavaju upućeni, planira se izgradnja hotela sa dve kule, sličnog izgleda, što znači i rušenje stare zgrade Hotela Jugoslavija.

Zbog toga, hotel postaje ponovo tema u javnosti, jer navodno, novi vlasnik još uvek nema dozvole da rušenje tog objekta.

Raspravu je pokrenuo Aleksandar Đenić, odbornik Ruske stranke u Skupštini Zemun, koji je nedavno kazao da je rušenje hotela protivzakonito, dok ne bude donet novi urbanistički plan za to područje, pa i za samu zgradu.

Kako objašnjava, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio je na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije bloka 11 i dela bloka 10 u opštinama Zemun i Novi Beograd, koji obuhvata i hotel Jugoslavija. Nakon toga su organizovane javne rasprave gde su građani i stručnjaci dali svoje primedbe.

No, dok se urbanistički plan ne promeni privatni investitor nema prava da gradi nove kule i novi objekat, niti da ruši postojeći, jer bi time direktno prekršio zakon.

„Sadašnji urbanistički plan da bi se promenio mora da dobije većinu glasova odbornika u Skupštini grada Beograda. Očekuje se da rasprava o ovoj tački bude na dnevnom redu prve sledeće sednice. No, nažalost vidimo da je to za privatnog investitora formalnost i gotova stvar. Javne rasprave se obično organizuju radnim danima u radno vreme kada većina zainteresovanih građana i stručnjaka ne može da dođe zbog toga što u to vreme radi. Javne rasprave nažalost predstavljaju jednu farsu, može im prisustovati veoma mali broj ljudi i služe da ispune puku formu i privid demokratičnosti kako bi se određena odluka mogla opravdati pred javnosti. To nam govori da vladajuća većina i institucije koje ona kontroliše vodi antinarodnu politiku koja je u službi krupnoga kapitala, a ne naroda. Tako se i urbanistički plan prilagođava interesima privatnih investitora, a ne građanima“, objašnjava podrobnije za naš list Đenić.

Inače, vrednost imovine te kompanije pred prodaju procenjena je na 6,53 milijardi dinara. Na javnom nadmetanju, zgrada u vlasništvu kompanije „Denjub river sajd“ ponuđena je po početnoj ceni od 3,17 milijardi dinara, a ujedno je to bila i najniža cena, jer je kupac Milenijum tim bio jedini ponuđač na aukciji, koji je i uplatio depozit od 1,27 milijardi dinara.

Stečajni upravnik Ivan Čukarević rekao je tada da je samo jedan učesnik licitacije ispunio uslove konkursa, te da je sve urađeno po zakonu.

„Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove stavio je na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije bloka 11 i dela bloka 10 u opštinama Zemun i Novi Beograd, a građani su na njihove predloge uložili brojne primedbe. Dok građani ne dobiju odgovor od nadležne institucije, te se urbanistički plan ne promeni u gradskoj skupštini, do tad investitor ne može da ruši ništa“, insistira Đenić.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović, međutim, napominje da se prethodni investitor žalio da ne može rekonstruisati hotel tako da dobije visoku kategorizaciju, a da on bude potpuno uslovan. Upravo tehnički problemi prilikom rekonstrukcije su i razlog zašto najnoviji investitor želi da pribegne rušenju i izgradnji nove zgrade.

„Hotel Jugoslavija je privatizovan još 2006. godine, tako da on odavno nema veze ni sa državom, ni sa gradom. On jeste bio jedan od simbola socijalističke Jugoslavije i Beograda, ali je na žalost teško oštećen u bombardovanju 1999. godine, pa nijedan investitor od tada nije imao ni finansijski interes ni tehničke mogućnosti da ga renovira. Ukoliko su istinite namere novog investitora da tu podigne sličan hotel najvećih mogućih standarda, to bi bio pozitivan rasplet jedne situacije koja traje već 25 godina“, ocenjuje Jovanović.

On pojašnjava da se u javnosti javila polemika i oko novog plana koji predviđa dve kule u neposrednoj blizini hotela, ali te dve kule su bile predviđene i prethodnim planom detaljne regulacije tog prostora.

„Šta ja vidim ovde kao ključni interes Beograđana: da dobijemo hotel na mestu gde je Jugoslavija, a ne neki tržni centar, što se pominjalo pre par godina. Zatim, da se Beograđanima ostavi pun pristup reci na toj lokaciji. I treće da investitor niti bilo ko drugi ništa ne gradi na Velikom ratnom ostrvu, koje je odmah preko puta“, kaže Jovanović za Danas.

Istovremeno, potvrđuje da trenutno investitor nema dozvola za rušenje.

„Verovatno će dozvola biti izdata u skladu sa novim PDR-om, a ako ne bude – jasno je da zakonski bez te dozvole investitor ne sme ništa da radi“, potvrđuje Jovanović.

Krajem aprila, ispred hotela „Jugoslavija“ kod Dunavskog keja održan je i protest građana zbog njegovog mogućeg rušenja i zidanja „mega-kompleksa“ sa dve kule od po 150 metara.

Pajić: Građevinski klan u akciji

Vladimir Pajić, odbornik PSG u gradskoj Skupštini, kaže za Danas da Hotel Jugoslavija zaslužuje obnovu i umerenu rekonstrukciju zbog svog značaja i simbolike.

„Novi projekat u mnogo čemu izlazi iz urbanističkih okvira i nekadašnjih planova pa je opravdana bojazan da se kupovina čitavog hotela svodi na kupovinu ekskluzivne komercijalne lokacije i da neće biti ispoštovan njegov istorijski značaj“, navodi Pajić.
Međutim, kako kaže, o cenama i ekonomskoj strani projekta je teško govoriti kada se radi o firmama bliskim naprednjačkom režimu jer oni imaju svoju paralelnu stranačku privredu i svoje cene. Za njih su mnoge stvari neuporedivo jeftinije. Sada je već opšte poznato kako funkcioniše građevinski klan u Beogradu. Hotel Jugoslavija je žrtva toga.

Zajednička svojina

Planom detaljne regulacije predviđena je rekonstrukcija hotela „Jugoslavija“ i izgradnja dve kule visine 155 metara. MV Investment i Danube Riverside imaju zajedničku svojinu nad parcelom od 46.000 kvadratnih metara na kojoj, kako je pisalo u oglasu za javno nadmetanje, „nije izvršeno pravno razgraničenje u smislu opredeljivanja suvlasničkih udela na zemljištu, niti fizička deoba zemljišta“.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je budućeg kupca Danube Riverside upozorila da je u toku parnični postupak po osporenom zahtevu Luke Beograd, pred Privrednim sudom u Beogradu, gde je tužilac protiv stečajnog dužnika i MV Investment pokrenuo imovinsko-pravni zahtev koji tereti deo katastarske parcele u Zemunu koja čini imovinu Danube Riverside.
Katastarski broj parcele ukazuje da se spor vodi oko istog zemljišta na kojem su suvlasnici Danube Riverside i MV Investment.

Šta sve radi Milenijum tim

Godinama unazad najvredniji poslovi u državi rezervisani su za firme bliske ljudima iz vlasti, a upravo jedan od primera je kompanija „Milenijum tim“, koja se bavi gradnjom i gasifikacijom, čiji su vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko.
Biznismeni, bliski ministru finansija Siniši Malom, vlasnici su još petnaestak firmi u zemlji i regionu, a privatizovali su i Institut vodoprivrede „Jaroslav Černi“, što je izazvalo negodovanje stručnjaka koji se bave pitanjima zaštite životne sredine. KRIK je objavio da su kompanije u njihovom vlasništvu dobile desetine poslova od države tokom 2021. godine, u vrednosti od 12 miliona evra.

„Milenijum tim“ je od 2007. do 2012. godine bio u grupi privatnih kompanija koje su sa Srbijagasom ugovarale poslove gasifikacije, kako je objavio Insajder u leto 2016. godine. Ukupna vrednost tih poslova bila je najmanje 242 miliona evra.

Posle gasifikacije „Milenijum tim“ stiže i do Beograda na vodi. Najpre su rušili, odnosno čistili teren, da bi potom gradili. Kompanija je, kako je preneo portal KRIK, između ostalog, bila angažovana za sređivanje terena pred gradnju, postavljanje kamena temeljca zgrada koje su do sada nikle u ovom kompleksu i njegovu gasifikaciju, piše KRIK.

Milenijum tim nije odgovorio na pitanja novinara Danasa do objavljivanja teksta.