Šta će NIS kad EU zabrani rusku naftu: Prodaja, nacionalizacija, slovački model

Na svodi na prodaju kompaniji koja nije pod kontrolom Moskve, ili na eventualnu primenu modela Slovačke, koja će zbog prevelike zavisnosti od ruskih energenata biti izuzeta iz mera koje se primenjuju na EU.

Vest da će Evropskoj uniji u potpunosti biti onemogućeno da koristi ruski gas, otvorilo je pitanje šta će Srbija raditi dok se igra između dve vatre. Iako se neretko hvalimo kako smo neutralni, da je naš jedini put Srbija, a ne Rusija ili EU, gas kroz transport mora proći određene zemlje unije, te doći do Banatskog dvora i srpskog potrošača.

U ovom trenutku taj put još uvek je prohodan, što ne znači da odnosi na relaciji EU-Rusija neće doći do tačke da se u potpunosti zabrani transport gasa iz Rusije. U diplomatiji i međunarodnim odnosima ne treba biti niti optimističan, ni previše pesimističan, već sagledati koja su potencijalna rešenja, kako ne bismo postali energetski talac u sukobu dve strane.

Iako se u početku bojažljivo pominjala mogućnost da će NIS, koji je u većinskom vlasništvu ruske strane, biti nacionalizovan, odnosno prebačen u državno vlasništvo, ovakve najave teško da su moguće. Delovalo je početkom maja da su se dogodile tektonske promene u vlasničkoj strukturi, jer je Gasprom kupio više od 10 miliona akcija NIS-a, ali predsednik Aleksandar Vučić demantovao je ove navode:

„Nije reč ni o kakvoj suštinskoj promeni – Gaspromnjeft je prodao te akcije Gaspromu. To je, valjda, urađeno zato što je Gaspromnjeft bio pod sankcijama, a Gasprom nije. Zato što Evropljanima treba gas od Gasproma, ali im ne treba nafta od Gaspromnjefta“, naveo je Vučić.

Većina stručnjaka ipak ocenjuje da Rusije neće lako dati svog giganta, te je najava oko eventualne kupovine od strane države samo spisak lepih želja.

Umesto nacionalizacije, realnije su opcije da NIS bude prodat novoj kompaniji ili da se u nastajućoj energetskoj krizi Srbiji dozvoli primena tzv. slovačkog modela.

Kada je reč o prodaji, nedavno su se pojavile informacije da bi novi vlasnik NIS-a mogla da bude azerbejdžanska državna naftna kompanija (SOKAR), koja je čak imala kontakte i sa Vladom Srbije, ali i Gaspromnjeftom.

Budući da Rusija i Azerbejdžan imaju dobre diplomatske odnose, eventualna prodaja bila bi deo šireg dogovora, što se ne bi prelilo na odnose dveju strana. Sa druge strane, prelazak u ruke SOKAR-a ili neke slične kompanije, bilo bi povoljno rešenje i za zapadne sile.

Šta je slovački model i zbog čega Srbija žudi za njim?

Dok prodaja deluje kao rešenje koje bi tek u narednim godinama bilo realno rešenje, procene su da je najoptimalnije za našu zemlju primena tzv. slovačkog modela. Iako je ova zemlja članica EU, što podrazumeva da sprovodi spoljnu politiku sa ostalim članicama, prevelika zavisnost od energenata iz Rusije napraviće od Slovačke slučaj sui generis, za koji će važiti posebna pravila.

Ona je tražila izuzeće od embarga na uvoz nafte iz Rusije, a prema najavama  gotovo izvesno će biti zavisna od uvoza gasa do kraja 2023. godine. Do tada, energenti će nesmetano ići ka Bratislavi i drugim gradovima, bez obzira što će prsten zemalja oko ove zemlje raskrstiti sa Moskvom.

Upravo pomenuti model zatražiće Srbija, koja u posebnom slučaju, odnosno krilatici sui generis vidi izlaz iz energetskog ćorsokaka u kojem se nalazimo.