Šta će se dešavati sa cenom peleta i zbog čega je sve skuplji

Taman kada su oni koji se greju na pelet, a takvih je prošle godine bilo oko 110.000 domaćinstava, mislili da će na proleće i leto cene pasti kao što je uobičajeno, to se nije desilo. Naprotiv, umesto da se raspituju za cenu građani prvo pitaju da li peleta ima.

Branko Glavonjić, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu objašnjava za danas koji su faktori doveli do cena i preko 40.000 dinara za tonu peleta i šta se može očekivati u narednom periodu.

“Ove godine u prva tri meseca bilo je problema sa snabdevanjem zbog vremenskih uslova i nisu isporučivane adekvatne količine drveta. Od aprila se to normalizovalo, ali od 15. maja do 15. juna imamo da su cene peleta u proseku povećane osam do 10 odsto”, kaže Glavonjić.

On ističe da su zbog krize i najava problema sa energentima ljudi još dok je trajala prošla grejna sezona počeli da kupuju za sledeću. Zbog problema sa snabdevanjem drvetom u prva tri meseca, proizvođači nisu mogli da odgovore na tražnju i kako objađnjava Glavonjić, to je dovelo do rasta cena.

“Drugi razlog je što su cene i sirovine i troškova prooizvodnje povećani u odnosu na prethodni period. Sve je to uticalo na to da i cene peleta počnu da rastu. Manjak proizvodnje u prva tri meseca počeo je da se zadovoljava uvozom. U prva tri meseca Srbija je uvezla 27.300 tona peleta što je 3,5 puta više nego u prva tri meseca 2021. godine. Recimo, koliko smo uvezli za prva tri meseca ove godine iznosio je uvoz u sedam meseci prošle godine. To govori koliko je velika potražnja u Srbiji”, objađnjava Glavonjić.

To povećanje tražnje početkom godine pripisuje se domaćinstvima koja se od ranije greju na pelet. Međutim, energetska i kriza i neizvesnost u snabdevanju strujom i gasom naterala je mnoge da alternativu potraže baš u peletu.

“Mnoga domaćinstva koja su koristila struju i gas krenula su da nabavljaju pelet, kao sigurno gorivo za slučaj da bude problema sa gasom. Kako smo dobijali poruke da ide teška zima da ljudi na vreme na vreme razmišljaju o ogrevu, tako su se na strani tražnje pojavili i oni koji nisu ranije koristili pelet. Ljudi koji su uplašeni da na zimu neće biti gasa ili struje, počeli su da prelaze na pelet. Ako je ranije bilo oko 110.000 domaćinstava sa kotlovima na pelet, sada će to biti značajno više. Teško je reći da li je 10 ili 20 odsto više, to ćemo znati na kraju godine”, kaže on.

Tako smo došli u naizgled apsurdnu situaciju da ljudi sa struje koja je i dalje jeftina i gasa čije cene se nisu menjale, prelaze na gorivo koje je među najskupljim na tržištu. Razlog je neizvesnost i nepoverenje da će EPS isporučivati struju na zimu bez nestašica, kao i šta će biti sa gasom zbog krize u Ukrajini i sankcija Evrope prema Rusiji.

“Sada je situacija sa gasom donekle rešena, pa se može očekivati da se uspori prelazak domaćinstava sa gasa na pelet. Ali ono što je sigurno, cene peleta neće drastično pasti”, napominje naš sagovornik.

Tome će sigurno doprineti i to što će ove godine verovatno biti i manja proizvodnja nego prošle godine. “I pored napora proizvođača da proizvedu što više, jer ipak propušteno u prva tri meseca ne može se lako nadoknaditi”, kađe Glavonjić.

On ističe i da su cene uvoznog peleta takođe visoke i da se to delom odnosi i na poremećaje u trgovini drvetom zbog stanja u Rusiji i Ukrajini.

“Tražnja i u Evropi i u Srbiji raste iz godine u godinu, a dešavanja sa Rusijom i Ukrajinom izuzetno poremetila trgovinu drvetom i ogrevnim i peletom. Evropa pokušava taj manjak pokušava da reši uvozom, pre svega iz Amerike i Kanade. Naši glavni snabdevači su proizvođači iz Crne Gore, BiH i Hrvatske i oni su znatne količine opredelili za naše tržište. Međutim, kada se završila grejna sezona i počela kriza u Ukrajini tako su i druge zemlje počele više da kupuju pelet iz Hrvatske, CG i BiH, pa je i za nas sada malo manje količina ostalo”, navodi on.

Ipak nije rat u Ukrajini glavni faktor visokih cena, pa da se one vrate na staro kada sve prođe. Glavonjićč ističe da cene drveta nisu šok koji će da prođe.

“Visoke cene ostaće duže vremena jer tražnja raste. Drvo kao materijal je doživelo renesansu poslednjih desetak godina, kao ekološko gorivo i obnovljivi izvor energije”, napominje on.

Pored svih ovih faktora proizvođačima je od januara poskupela struja, a zatim i prevoz, snabdevanje, kao i svi repromaterijali u proizvodnji.

“U prva tri meseca mnogi proizvođači bili primorani da se snabdevaju iz privatnih šuma gde je cena drveta bila enormna što je podiglo njihove troškove. Osim toga pojedini trgovci zaista imaju špekulativni pristup situaciji, pogotovo u malim mestima gde nema puno stovarišta-imaju ucenjivački stav prema potrošačima. Treba potražiti na više mesta, na više stovarišta”, savetuje ovaj stručnjak.