Šta čeka investitore u 2017. godini

I nije pogrešio. Naročito imajući u vidu činjenicu da se kretanja na finansijskim tržištima, zabeležena u prethodnih nekoliko godina, kao i pojava negativnih stopa, ne podudaraju sa ekonomskim teorijama. Na svu sreću, optimistično zvuči procena analitičara Sakso banke da će 2017. godina doneti povratak u normalu započet krajem ove godine.

Dobra vest…

– Period koji su obeležili veoma niske kamatne stope, jeftina nafta i niska inflacija se, po svemu sudeći, bliži kraju. Od letos, očekivanja u vezi sa inflacijom u razvijenim zemljama ponovo rastu, zbog viših cena berzanske robe, kao i zbog potvrđenog izlaska iz deflacije Kine. Posle višegodišnjeg pada, inflacija u zemljama G7 dostigla je na kraju 2016, prosek od 0,8 odsto što predstavlja pomak u odnosu na majskih 0,35 odsto. I prinosi od globalnih suverenih obveznica, koji su početkom leta pali na 0,6 odsto sada ponovo beleže rast i početkom 2017. trebalo bi da dostignu prosek od 1,5 odsto. Konačno, cena nafte je počela da raste posle nedavnog dogovora OPEK, iako su male šanse da on bude u potpunosti sproveden u svim državama članicama kartela – ističe Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.

Analitičari kažu da je ova nova ekonomska paradigma dokaz više da se ekonomski uslovi ponovo vraćaju u normalu. Naglašavaju takođe da su negativne kamatne stope, koje su direktno rezultirale veoma prilagodljivom monetarnom politikom centralnih banaka, bile anomalija. Nasuprot tome, cena nafte od oko 40 američkih dolara po barelu, ne predstavlja veliko iznenađenje s obzirom na to da se prosečna cena, posmatrano u periodu od 1962. do 2016, kretala oko 34,20 dolara. U tom kontekstu posmatrano, anomalija se uglavnom odnosi na period pre sredine 2014. godine kada je cena nafte bila iznad 100 američkih dolara po barelu.

Prva loša vest…

Kad je reč o lošim vestima stručnjaci upozoravaju da bi prva loša vest mogla da bude spori globalni rast koji će potrajati duže. Procenjuje se da će rast biti ispod prosečnog nivoa zabeleženog u periodu pre finansijske krize 2008. godine. Od 2011. godine beleži se konstantno smanjenje udela međunarodne trgovine u svetskom BDP-u (manje od 22 odsto očekivanih u 2016, nasuprot vrhuncu od 25 odsto u 2008. godini), što je simptom dugotrajnog usporavanja rasta. Kao jedan od argumenata navodi se i podatak da su ekonomije Sjedinjenih Država, Kine i Evrope, inače glavni pokretači rasta, u fazi usporavanja. Ipak, bez obzira na to, male su šanse da se nova kriza desi u 2017, naročito ako se uzmu u obzir poslovni i ekonomski ciklusi. Prema oceni ekonomskih analitičara kontinuirani proces normalizacije kamatne stope u Sjedinjenim Državama, započet u decembru 2015. godine, imaće tek marginalni direktni ekonomski uticaj. Čak i ako kamatne stope, krajem naredne godine dostignu nivo od 1,5 do dva odsto, one će i dalje biti na veoma niskom nivou posmatrano u kontekstu istorijskih standarda. Ipak, ne isključuje se mogućnost da FED posegne za agresivnijim merama od očekivanih kako bi se ublažio fiskalni pritisak, mera za koju se zalaže novoizabrani predsednik Tramp. U tom slučaju, tržište će morati brzo da se navikne na tu promenu.

– U slučaju Kine naša vizija ostaje i dalje pozitivna, što znači da bi stopa rasta trebalo da se kreće oko šest odsto. Naš optimizam zasnovan je na tri argumenta: brzom uključivanju novih tehnologija u proces proizvodnje, i samim tim povećanje proizvodnje, stalnom rastu učešća sektora usluga u BDP-u (40 odsto u 2005, nasuprot više od 50 odsto u 2016) i efikasnijoj monetarnoj politici. U vezi sa tim, treba pomenuti i bolje upravljanje deviznim rezervama, koje su u 2016. pale samo za 5,5 odsto, nasuprot padu od 16 odsto, zabeleženom u 2015. Stabilizacija na monetarnom planu tek treba da bude potvrđena odnosom juana i američkog dolara na nivou od 7,00 – kaže Dembik.

U Sakso banci procenjuju da će Evropa biti pravi gubitnik, s obzirom na to da je, sa izuzetkom Velike Britanije, izostao ekonomski oporavak. U zoni evra, očekuje se rast od 1,3 odsto, naspram rasta od 1,6 odsto, ostvarenog 2016, i dva odsto u 2015. godini. Ukoliko se prognoza za 2017. godinu na globalnom planu obistini, to će sigurno povećati pritisak na Evropsku centralnu banku da preduzme dodatne mere. Politički rizik, u vezi sa predstojećim izborima u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, i pokretanjem člana 50. od strane Velike Britanije, ostaje u prvom planu. Investitori, koji su bili zatečeni rezultatom referenduma u Velikoj Britaniji, kao i američkih predsedničkih izbora, sada se polako navikavaju na novonastalu situaciju.

Druga loša vest…

Druga loša vest je, tvrde analitičari Sakso banke, jačanje američkog dolara kao posledica normalizacije referentne kamatne stope u SAD, i „reciklaže“ viška, izraženog u dolarima, zemalja u razvoju na američkom tržištu. Čini se da investitore i kreatore ekonomske politike najviše brine snažan dolar, jer to bi moglo da znači da će globalni rast i dalje biti na silaznoj putanji. Prema rezultatima studije koju je, u novembru, objavila Banka za međunarodna poravnanja (BIS) „jedan procentni poen rasta dolara povezan je sa padom od 49 baznih poena u rastu kamatne stope međunarodnih bankarskih pozajmica denominovanih u dolarima“. S druge strane, sve ukazuje na to da su države u razvoju najugroženije, naročito one koje zavise od inostranog finansiranja i suočene su sa visokim nivoom političkog rizika. Ova konstatacija posebno se odnosi na Tursku, čiji finansijski sistem, zbog niskih rezervi strane valute, niskog nivoa domaće štednje i visokog spoljnog duga, zavisi od američke valute. Osim toga, turska valuta bi mogla da doživi veću nestabilnost, zbog rizika izazvanog najavljenim merama monetarne politike.

– Međutim, slučaj Turske pokreće pitanje neumerenih ekonomskih troškova u mnogim državama koje zavise od transakcija indeksiranih u američkim dolarima i samo u izvesnoj meri u evrima. Takav sistem je neodrživ u svetu u kome vlada snažan dolar. Rizik se ogleda u mogućem krahu valuta zemalja u razvoju. To se već dogodilo Nigeriji, koja je prošlog juna, morala da napusti sistem vezivanje kursa valute za američki dolar. Sa sličnim scenarijem se, po savetu MMF-a, u novembru suočio i Egipat, što je za rezultat imalo pad vrednosti, od gotovo 100 odsto, egipatske funte – komentariše Dembik.

Ako je suditi prema jednom od osnovnih pravila ekonomije, onda države sa slabim političkim institucijama i slabom ekonomijom moraju da imaju slabu valutu. Takvim državama se preporučuje da napuste vezivanje kursa nacionalne valute za američki dolar, kako bi se sprovele prave monetarne reforme. Preporuka je, takođe, da usvoje plivajući devizni kurs, ili da ustanove valutni odbor, čija je najveća prednost ojačavanje kredibiliteta monetarne politike. Na raspolaganju im je i opcija prihvatanja hibridnog sistema fiksiranja kursa valute zasnovanog na korpi koja sadrži američki dolar ili cene nafte (ovo se odnosi na države izvoznice nafte). Prema oceni analitičara Sakso banke poslednje rešenje bi moglo da bude naročito podesno za Venecuelu koja bi, ukoliko od Kine ne primi novi finansijski doping, mogla da se suoči sa problemom izmirivanja novčanih obaveze.

Investitori otporniji na političke rizike

– Ako je suditi prema reakcijama finansijskih tržišta, koje su usledile posle italijanskog ustavnog referenduma, onda bi se moglo zaključiti da su investitori u razvijenim državama sada otporniji na politički rizik nego što je to bio slučaj pre nekoliko meseci. To dalje znači da će ekonomske i političke posledice predstojećih političkih događaja biti veoma slabe, ili će bar moći da se kontrolišu. Čak bi i Poljska, čija je marža premije za rizik, zbog neuobičajenih ekonomskih mera vladajućeg PiS-a, poprilično porasla u 2016. godini, mogla da doživi poboljšanje finansijskih uslova – procenjuje Kristofer Dembik, direktor Sektora makro analize Sakso banke.