Šta čini srpski BDP

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Konačno dobro objašnjeno.

   1. Sve se jasno vidi i razume.

   2. Бруто друштвени производ је чудна и прилично недокучива категорија. На први поглед све је јасно: саберу се сви приходи од произведених добара и пружених услуга по ценама по којима су плаћени. На тај начин ваше шишање код берберина у Младеновцу доприноси српском БДП-у око 2 евра. Међутим, када се ошишате у САД тиме сте америчком БДП-у допринели око 30 долара. Када кинеска фабрика произведе памучну мајицу и прода је америчком трговцу, допринела је кинеском БДП-у један до два долара. Када је исти трговац прода у својој продавници у Њујорку, допринеће америчком БДП-у 30 долара, колика је малопродајна цена те мајице. У БДП се урачунава и кирија коју газда вашег стана добија од вас за пружену услугу становања, али у САД урачунавају и кирију коју „добијате“ од самог себе(!) ако сте власник стана у коме станујете. За БДП земље је добро ако неуредно плаћате рате кредита, јер затезне и казнене камате представљају цену финансијске услуге коју сте примили од банке. То је кружни процес: у САД и Немачкој плате су велике јер те земље имају велики БДП по становнику, а пошто су плате велике онда су услуге скупе и пуно доприносе БДП-у земље што још више подиже њихов БДП. У следећем кораку, куповна моћ становника САД и Немачке одређује светске цене нафте, челика, пшенице, пиринча и мобилних телефона. Ти производи су онда скупи становницима Индије, Алжира и Перуа који због тога не могу да се извуку из сиромаштва и пресрећни су кад „Најки“ у њиховој земљи отвори фабрику патика јер у њој могу да зараде 50 долара месечно. Укратко, „светско тржиште“ цене производа и услуга које производите одређује локално, а цене онога што купујете одређује глобално. Због тога онај ко је богат остаје богат а сиромашан остаје сиромашан.

2. Poljoprivreda sama mora odbacivati najmanje 20 % BDP-a i mora iznositi najmanje 8 milijardi. Holandija treba da nam sluzi sa primer. Imamo bolje uslove od njih, a losiji rezultat

3. Poljoprivreda SAMO 6%, a preradjivacka industrija sta bi radili da nema poljoprivrede /meso. mlecne proizvodini, secer, konditorski prozvodi, ulje, majonezi i sl/ a trgovina da ne pricamo POLJOPRIVREDA je okosnica BDP-a to smo videli kada je bila susa i ov egodine, a ostim toga ove tri delatnosti, poljoprivreda, trgovina i preradjivacka industrija zaposljavaju 1,5 miliona ljudi, inace bi bili na BIROIMA ili cekali socijalu.

4. Bravo Drzavo Podenika !

5. Poljoprivreda sama mora odbacivati najmanje 20 % BDP-a i mora iznositi najmanje 8 milijardi. Holandija treba da nam sluzi sa primer.

6. Бруто друштвени производ је чудна и прилично недокучива категорија. На први поглед све је јасно: саберу се сви приходи од произведених добара и пружених услуга по ценама по којима су плаћени. На тај начин ваше шишање код берберина у Младеновцу доприноси српском БДП-у око 2 евра. Међутим, када се ошишате у САД тиме сте америчком БДП-у допринели око 30 долара.

7. Kad sve tako lepo razumes,sta je onda „ostalo“ sto cini 30% ??