Šta donosi ograničenje cena egzistencijalnih namirnica još tri meseca

Kada su pre dva meseca zamrznute cene ovih proizvoda ekonomisti su ukazujući na istoriju štetnosti kontrole cena ipak imali olakšavajuću okolnost, a to je kratak rok trajanja mere. Sada se kontrola cena produžava na ukupno pet meseci i taman joj rok ističe pred izbore. Ovu okolnost stručnjaci vide kao glavni razlog produžetka uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, s obzirom da nekog stvarnog efekta na cene ona do sada nije imala, a ne očekuje se ni da ih bude.

Predmet zamrzavanja cena su brašno tip 400 i tip 500 u pakovanjima do pet kilograma, šećer kristal u pakovanju od jednog kilograma, suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra, svinjski but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti u pakovanju od jednog litra. Uredba obuhvata proizvođače i trgovce na malo i veliko, a cene su zamrznute na nivou od 15. novembra prošle godine.

Najveći strah ekonomista bio je da će ograničavanje cena uhvatiti proizvođače u makaze, gde im se povećavaju cene sirovina i poskupljuje proizvodnja, a s druge strane im je blokirano poskupljenje njihovih proizvoda što u krajnjem slučaju njih vodi u gubitke. Pošto niko ne voli da gubi pare, iskustvo kaže da bi pokušali da do adekvatne cene dođu na alternativne načine, umesto isporuka trgovcima, pa bi posledice bile nestašice tih roba i stvaranje crnog tržišta.

Ništa od ovog nije se desilo u prethodna dva meseca, a verovatno neće ni u naredna tri. Razlog je što je država izgleda zamrzla cene ovih proizvoda na maksimumu. Tako je prema rečima Zorana Pralice iz Udruženja pekara Srbije pšenica od tada pojeftinila za jedan dinar.

„Cene brašna bile su najviše tada, 15. novembra, a ta mera se odnosi na mala pakovanja za domaćinstva. Za nas pekare cena brašna nije ograničena. Ta mera nema suštinskog uticaja. Mi smo strahovali od daljeg povećanja cena sirovina i transporta, ali do toga nije došlo, tako da nisu oštećeni ni proizvođači ni trgovci. Ovo produženje može biti zato što se država plaši dešavanja između Rusije i Ukrajine, pošto je Rusija najveći izvoznik pšenice, a i nafte i može doći do šoka i velikih poskupljenja“, napominje Pralica.

Što se tiče mleka mera se odnosi samo na dugotrajno mleko sa 2,8 odsto masti prema rečima Sanje Bugarski, predsednice Saveza udruženja odgajivača goveda i ona neće imati neki uticaj na mlekare, dok su „proizvođači mleka ionako u bankrotu“.

„Mlekare ne žive od prodaje tog mleka, već profit prave na jogurtu, pavlaci, maslacu i drugim mlečnim proizvodima, tako da zamrzavanje cena nema nikakav efekat na njih, posebno jer imaju veliki prostor da to nadoknade. Oni koji su u problemu su proizvođači mleka kojima je šest godina ista otkupna cena, a samo prošle godine poskupelo je gorivo, hrana je poskupela 100 odsto, struja u poslednjih šest godina 60 odsto, veštačko đubrivo 300 odsto, a da ne govorimo o ceni radne snage. Proizvodna cena mleka je 56 dinara po litru, a mlekare farmerima plaćaju od 28 do 40 dinara. Zato je stočni fond u sunovratu“, napominje ona.

I s druge strane, od uzgajivača stoke stiže poruka da najveći teret podnose oni, dok prerađivači, u ovom slučaju klaničari nemaju problema sa cenama. Predrag Božin, direktor farme Kamendin ističe da je cena žive vage svinja pala tako da klaničarima ne smeta ovo zamrzavanje cena. „Onima kojima nije dobro su uzgajivači koji nose najveći teret. Uzgoj svinja je neisplatvi već više od pola godine od kako su cene sirovina skočile, a cena junadi je sada došla na neku nulu, dok je prethodne 2,5 godine bila u minusu“, kaže on.

Prema rečima Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dva su razloga za zamrzavanje cena: inflacija i izbori.

„Inflacija je većim delom uvozna, ali je delom i domaća, a bar formalno cilj vlade je definisan kao zaštita standarda građana i verovatno nekim ljudima to i znači. Drugi razlog su izbori. Kada inflacija počinje da raste, vlada mora nešto da uradi, a kod nas istorijski od Milke Planinc to znači kontrola cena. Svaki put do sada posle zamrzavanja cena je bilo još gore. Sada nije, jer je jako mali broj proizvoda ograničen i lako može da se izigra. Na primer, umesto buta prodaju šnicle ili mleveno meso“, ističe Savić. On dodaje da je verovatno cilj da se ovom merom postigne neki psihološki efekat, ali da na dugi rok zamrzavanjem cena svi gube, a na kraju ceh uvek plaćaju građani.

I Saša Đogović, autor biltena Makroekonomija Srbije, smatra da ovo neće previše pogoditi proizvođače, jer i ako bude pritiska na cene mogu to da nadoknade na drugim tržištima.

„To je sve roba koju mi proizvodimo i koju izvozimo. Pitanje je međutim šta će biti sa cenama kada se odmrznu. Da li će skočiti na nivo na kom bi bile bez zamrzavanja ili pak neće ni biti pritiska na njihov rast. Mislim da će posle izbora, kada istekne uredba, pustiti cene i da će one ostati na tom nivou do leta, kada će krenuti u blagi pad“, ocenjuje Đogović.

Prema njegovim rečima, ovaj produžetak uredbe i te kako ima veze sa izborima, jer vlast želi da zbog nekog šoka slučajno ne dođe do skoka cena egzistencijalnih namirnica pred izbore.

„Jednostavno žele da skinu tu temu sa stola pred izbore“, smatra Đogović.