Šta donosi onlajn licitacija državne zemlje?

Novina je davanje u zakup države zemlje na 15 godina, u nekim katastarskim opštinama i na 30 godina što je mera koja ne nailazi kod poljoprivrednika na odobravanje.

U Kikindi je tako ponuđeno 5.439 hektara, od čega 2.200 hektara namenjenih firmi Tenis samo na godinu dana, dok je ostalo licitirano na 15 godina.

U katastarskoj opštini Bački Monoštor 25,8 hektara ponuđeno je na 30 godina, dok je u Somboru licictirano 3.982 hektara, od čega na 15 godina 2.015 hektara. Gazdinstvo Jančić iz Kljajićeva, opština Sombor, uspelo je da zakupi njive elektronskim putem.

– Procedura je jednostavna. Ipak, za razliku od licitiranja koja su pre uživo održavana u ovom slučaju nema takmičenja, već je cena koju si ponudio za zemlju fiksna i pravi se rang lista. Poslednjih šest godina učestvujemo na licitacijama, obrađujemo nešto državne zemlje a nešto imamo u svom vlasništvu. Bavimo se ratarskom proizvodnjom, proizvodimo kukuruz, žito i repu – objašnjava Gordana Jančić za Danas.

Sa mnogo manje optimizma dočekana je informacija o onlajn licitacijama u Zrenjaninu, gde se već godinama ratari žale na diskriminaciju i sa neizvesnišću prate šta će biti 2. aprila na dan zakazane licitacije.

– Nije bilo ni obašnjenja ni informacija na vreme, tako da ne znam ko će učestvovati sem podobnih, koji su i prethodnih godina uzimali zemlju potiskujući ratare. U Botošu je predviđeno 186 hektara državnog zemljišta za licitaciju, uglavnom dobrog kvaliteta. Situacija je ista kao i prošle godine, ta zemlja je već uzorana iako nije zakupljena – objašnjava predsednik mesne zajednice Botoš Dalibor Paskulov, koji smatra da je takav abijent stvorila država.

Da Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu nije uveo red već stvorio nove probleme ratarima, saglasni su i u Savezu udruženja poljoprivrednika Banata.

– Več dugo ukazujemo na pogubne mere u poljoprivredi, na licitacije koje kasne i dovode do degradacije poljoprivrednog zemljišta jer se ono koristi mimo setvenih rokova. Nekada smo imali uređenu situaciju, ali je izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu a potom i donošenjem posebne uredbe namerno napravljena haotična situacija. Sada je slika ogoljena, sa jedne strane velike količine zemljišta daju se stočarima a sa druge strane preostalo zemljište zakupljuju finansijske grupe, tako da su ratari dovedeni u situaciju da odustaju od svog posla ili da dolaze do zemljišta tako što uzimaju u podzakup državno zemljište od stočara, što je nezakonito. U svim katastarskim opštinama je slična situacija. Objavljuje se oglas i prikazuje kao da postoji neka licitacija, a u stvari se većinom nudi nekvalitetno zemljište. Retka su naseljena mesta u kojima stvarno ima zemljišta koje može da se obrađuje, pogotovo što ima značajan broj poljoprivrednika koji žive od toga. Ovakvim merama već je naneta šteta poljoprivredi, sada gledamo samo posledice – objašnjava Dragan Kleut, koordinator Saveta za poljoprivredu Skupštine slobodne Srbije i predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

U Zrenjaninu će se na licitaciji naći 9.010 hektara državne zemlje, od čega se 8.266 hekata daje u zakup na 15 godina, dok je 744 hektara predviđeno na godinu dana zakupa. Zemljište namenjeno nemačkoj kompaniji Tenis je u sudskom sporu sa banatskim ratarima i daje se u zakup samo na godinu dana.